Vuk Drašković, najglasniji lopov srpskog dragocenog vremena

Vuk Drašković, najglasniji lopov srpskog dragocenog vremena

Bastilja, TV Bastilja je tu – a gde je on? (I deo)

Zakukao poznati kulturni pregalac, čovek od poverenja Titove diplomatije – neko kome ni obaveštajni rad nije nepoznat da…

Piše: Danko B. Marin

Setih se anegdote o jednoj slici i školskom času, moj pokojni otac dobije obavezu da u problematičnom razredu srednje škole (na zameni) održi čas likovne kulture. Slika ,,Bonjour, Monsieur Courbet“ izazove reakciju kod već afirmisanog mladog boksera A. Feldeždija, zvanog Pišta… Smejulje se đaci ali je morao bokser kao najhrabriji da upita profu: ,,Profesore – vi to ozbiljno ili nas zajebavate?“

Pišta jasno čuo da tamo neki ,,Božur mrsi kurVbe“, slično ali veoma različito ima meni prizvuk zajebanCka kuknjava poznatog intelektualca! Ima bre, prizvuk bukvalne navlakuše džiberuše PROVOKACIJE-zajebancije kuknjava o ,,onom“ radu literata za državu! Opominje nas kako je časno da britanski književnici rade za svoju ,,onu službu“, navodi (mi) MI6 primere – Grejam Grin, Somerset Mom, Džon le Kare (pravo ime David John Moore Cornwell) – a mi se femkamo stidimo i nemamo takve?

,,Ne zna“ stari lisac vic o Dobrici Ćosiću?

Ide kožnomantilisani Dobrica Beogradom, stavi čizmu da mu sredi ulični čistač obuće. Dečko pita: ,,Do uva?“ Ima varijanta: ,,I kapu?“ I kapa je kožnjara – ko ne zna bitan detalj za našu istoriju književnosti.

Čuli&videli smo na slobodnim (i oslobođenim?) medijima od crvene aristokratije da akademik Dobrica baš i nije ,,dobar pisac“, opasno ga kritikuju NjEGOVI sveznajući udbaširajući posvećenici, govore da su mu najpoznatija dela ,,napisana i znalački dopisana od drugih“ majstora pera!? ,,Bajka“- napisao Mihajlo Marković, pod ugovor ,,Daleko je sunce“ – odradio Đ. Gavela, brat glumca Danila Bate Stojkovića – Žika Stojković doterao ,,Deobe“ i ,,Koreni“ na konac delo krasi!? Ispade akademik Dobrica neki Lošica: nije za hvaljenje.

No, mrtve ostavljam mrtvima. OZNA, UDBA, SDB, ptičica KOS,…- neka čekaju ,,zadušnice“ i pominjanje uz glogov kolac. Provokator, kukajući Titov lisac (kom ime neću pominjati u tekstu) je mene na drugog crvenog lisca usmerio, na Vuka!

Vuk Drašković decenijama traži da javnost JAVNO vidi rad tajnih službi, arhive da istražimo, pogledamo spisak saradnika – može ali da ne bude selektivno, bez zatamljenja!

Želimo da vidimo književnikov rad van literature za koji on zavijajući upozorava da je velkobratski praćen i nevinost u Vukovom slučaju: da li postoji?

Da, pištim kao Pišta zbog njega – zbog Vuka Draškovića, najglasnijeg lopova srpskog&srBskog dragocenog vremena, najglasnijeg urlatora: ,,MENE LOPINU NE DIRAJTE – ENO DRUGOG LOPOVA, HVATAJTE TOG LOPOVA!“ Istinu (ODMAH!) o hajkaču na vuka, dok on Vuk – prepredeni lisac izvlači i dalje korist na našoj nesreći…

Književnik poznat&priznat je postao sistemsko-sistematski reklamiran kao najslađe, najzabranjenije ,,zabranjeno voće“, delo mu je puno lako prijemčivog patetičnog moralisanja – udvorički plasiranog politikantskog bestselerizma, a pri tome ko o čemu – doktor Olja o poštenju…

Kozaračkim kolom še’set osme je rasturao pobunjene kolege studente levičare, tražili su više komunizma u titoizmu i kreće ‘ticom KOS svirano, odlično utrenirano igrano-uigrano UDBA&SDB sitno ateističko ,,kaluđersko kolce“! Ispleteno je od vrhunskih majstora, posvećenika spletke i mizantropskog spletkarenja.

Tad ćukajućeg Ćuka zapaža poznati mrzitelj studenata i njihovih profesora Slavko Zečević!

Svojim uhođenim profesorima fakulteta je ćukao uhoda Ćuk da im treba maoistički suditi i odmah presuditi čime oduševljava druga Slavka, obaveštajca od ličnog poverenja Druga Tita (postojalo u pravopisu pravilo da se ,,drug“ kad je o Titu reč piše i velikim slovom, reč ,,partija“ isto – kad je ,,naša“ u pitanju i odgovoru).

,,Drugovi studenti, sve je to tačno što naši profesori govore. Hajde onda, da se organizujemo i idemo u Grocku da rušimo tamo!“ Izjavljuje drug Vuk, tako leči maoizmom profesore fakulteta od maoizma i levičarske pobune koja traži više levice u vladavini levice, odvaja ih od studentskih demonstracija – tera u njihove sitnoposedničke vinogradarske kućice da tamo strepe od druga Vuka i levih studenata što ne ostaje nezapaženo kod uvek budnih i obaveštenih drugova iz ,,struktura“.

Vuk Drašković, najglasniji lopov srpskog dragocenog vremena

Kozaračko kolo odigrano, kreće Draškovićevo hvatanje u savršenije kolo iskusnih drugova: naravno drugarčina ,,igrača iz struktura“!

Vuk dobija veoma sposobnog kolovođu Slavka Zečevića na sve spremnog obaveštajca, iskreno oduševljenog Ćukovim ćukanjem!

Kolovođa Slavko sad ima svog savršenog ,,keca“ krajnjeg igrača na drugoj strani kola, a i keca iz rukava što se u sve varijante prevarne igre uklapa…

O VUKU I SLAVKU I ZAŠTO VUK NE KOPA SAM SEBI JAMU (II Deo)

Kazaračkim kolom protiv ortodoksnih levičara, komunista što komunistu Druga Tita osuđuju za revizionizam i napadom na svoje univerzitetske profesore: Vuk Drašković se ponovo rađa!

Fizički rRođen u banatskoj Međi (selo na granici sa Rumunijom) brzo ostaje bez majke, potom odrasta po ,,okolinama“ (VUKojebinama) Hercegovine… Mučenik teško opterećen kompleksom oca, na kog otac skoro zaboravlja u drugom braku: dobija 68-me i superiornog tatu! Novi ćale nije neka primitivna ruralna partizančina, urbano neuklopiv tip kao fizički otac grubijan Vidak, nego je to suptilni obaveštajac Slavko Zečević na čiji rad i danas možemo čuti kuknjavu u domaćim filmovima o uklanjanju Leke i Ćeće (Svetislav Stefanović).

Aleksandar Ranković počinje da nosi ista civilna odela kao Tito, ooOoooups takav može i maršalsku uniformu obući?

Plete godinama obaveštajnu mrežu drug Slavko, prisluškuje druga Leku (za partizanske partijaše drug Marko), vešto uspeva da ga PRISLUŠKIVANOG na Brionskom plenumu trajno odstrani iz politike zbog ,,prisluškivanja“ Druga Tita – tako slavno slavni Slavko postaje ministar unutrašnjih poslova Srbije.

Njegovom zaslugom, konkretnim radom, UDBA se decentralizuje, reformiše u federalizovanu SDB…

Počinje istinski raspad Jugoslavije pre Ustava iz 1974. godine, pre građanskog rata… No, najvažnije je da ćukajući papan Ćuk ima moćnu patrimoniju – novi pape ima ličnu podršku od pape jugoslovenskih komunista.

Nije ,,brand new“ tatica manje surovi destruktivac od primitivca Vidaka, nego je ,,kultivisan“ i veći deo zle snage ubacuje u lukavost kojom napreduje u svom – odlično poznatom mračnom društvu. Trojanski konj monolitne Partije, države i UDBE slavni Slavko je oduševljen potuljeno-podmuklim Ćukovim ćukanjem: jasno vidi svoju privatnu Eridu koja će poslužiti nekim novim, uvek zlim delima i ciljevima!

,,Vizionar“ Slavko Zečević što na komandu još šezdesetih ruši SFRJ, trebaće mu kadrova za druga ,,reformisanja“ što ih donosi budućnost.

Slavnim Slavkovim radom izvršena Rankovićeva politička eutanazija prouzrokuje tektonske SFRJ promene – prvo se dele silna bitna zvanja i položaji druga Marka. Najavljena, očekivana zamena bravara Tita abadžijskim kalfom trajno otpada, kreću politički i ekonomski eksperimenti: formira se nekakva policentrična poliarhija demokratskog centralizma koju drži na okupu Titov kult ličnosti. Levica Jugoslavije kreće u stvaranje deetatizovane zajednice komuna, razdržavljenje države i baš na tom svetlom putu u besklasnu utopiju, dolazi do pobune levice kad studenti urlaju da se ne može sakriti…

,,Dole crvena buržoazija!“ ,,Manje automobila, više škola!“ Vukov poočim kao ministar naređuje da se puca na studente ako pokušaju prelazak Brankovog mosta i tako zagade glavni grad SFRJ opasnim parolama poput: ,,Isterajte političare!“ ,,Radnici, mi smo sa vama!“-zar SKJ (bivša Komunistička partija Jugoslavije) i JNA nisu sa radnicima?

Tu budući kralj srpskih trgova stiče praksu i prve honorare, kreće uspon vatrenog titoiste, poznatog mrzitelja svega i svih van Titovog puta!

Evo kako je psihološki skeniran skenjirni provincijalac:

,,…dođe kod mene Žika Jovanović, načelnik UDBE za Beograd i kaže da ima jedan mnogo goropadan Hercegovac na Pravnom fakultetu koji je veliki improvizator ali koji bi mogao dobro da se koristi u ovoj situaciji“– reči su o Vuku Draškoviću. ,,Ja sam pitao Žiku zašto je zbog toga došao do mene. Kaže da treba nešto para da mu damo. Kažem, dajte mu, ali ga nemojte povezivati sa čovekom koji nam radi na strategijskim obaveštenjima na univerzitetu, nego dajte nekog mlađeg studenta kojeg smo skoro primili na vezu sa njim. Oni su tako i uradili“- tatini memoari govore više od dosijea, ne Vidakovi memoari! ,,Sećanja i kazivanja“ je napisao tata Slavko Zečević, delovi se citiraju kad treba smiriti udbašku-SDBednu SPO ekipu u napadu na arhive tajne službe.

Skupštinom citirani citat je odzvanjao uz opravdano podsprdavanje ,,žrtvi“ – ,,utamničenom“ tamničaru iz SDB Vuku Draškoviću (,,Ne kopajte sami sebi jame“-odgovara Ivica Dačić Blagici Kostić kad SPObmanuta traži otvaranje dosijea) ali se podli rad plaćenog potčovovečanskog rada amoralnog Ćuka globalno proširio. Podmuklost Vukova postaje deo svetske baštine!

Kako?

Studentske pobune se juče&danas ozbiljno proučavaju, beogradsko šezdesetosmašenje (bilo je i na drugim mestima ali Begrad ima reprezentativno) – rešenje Slavkovo i Titovo možemo naći gde god se piše o studentskim pobunama, na svim bitnim jezicima. Najviše na engleskom, tako da Vuk u prazno zavija pozivajući se na svoju nezavisnost, nevinost za pare prodanu!

Vuk Drašković, najglasniji lopov srpskog dragocenog vremena

Ćuk jadno ćukajući nosi tragikomičnost kao i frikovi iz filma ,,Balkanski špijun“ – no, budimo bez brige. Ucveljenog ćuknutog ćukatora se setio, memoarski memorisao pape UDBA&SDB Zečević. Sećaće se političke prostitutke – čitati o Vuku Draškoviću svetske buduće generacije.

Mlade ali iskusne prostitutke znaju da odu kod hirurga da osvoje novu nevinost zbog (po specijalnoj tarifi) prodaje novog takta u virgo intakta, za matoru zavijajuću drOlju, iskusnu kupleraj madam je kasno. Njena dela nova pokoljenja odavno osuđuju, najviše na Zapadu kom se stalno ,,jadna&nevina, nevino“ nudi. Nudi se tamo gde je upozoravajuće stručno posmatraju kao društvenu bolest i to zapadni stručnjaci, eksperti za političku prostituciju.

Komično je što Vuk Drašković novinar koji je radio u inostranstvu, bio ministar inostranih poslova – to možda ne zna, jer se uverismo da ne zna ni engleski jezik.

Da, smejemo se njegovom englezaranju na ,,YOU TUBE“ ali kad se gradi karijera ,,preko veze“ i to preko tajne službe, onda postoji opravdanje zbog višeg društvenog interesa niščih…

Vuk Drašković, najglasniji lopov srpskog dragocenog vremena
Napisao uoči 9. marta Danko B. Marin

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Turska ofanziva u Siriji: Žestoke borbe, desetine hiljada pobeglo, a ima i civilnih žrtava

pet okt 11 , 2019
Turska ofanziva u Siriji: Žestoke borbe, desetine hiljada pobeglo, a ima i civilnih žrtava Turska vojska tvrdi da je zauzela više ključnih tačaka i ubila desetine kurdskih boraca. Turska vojska […]
Turska ofanziva u Siriji: Žestoke borbe, desetine hiljada pobeglo, a ima i civilnih žrtava

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds