На почетку 2023.године, а гледајући трауматичну 2022. која је обиљежена са двије ствари на тлу цивилизацијских тековина-једна је рат, а друга је спорт, ред је да анализирамо претходно, увидимо како јесте, а како треба бити. Иначе, за фудбал кажу да је најважнија споредна ствар на свијету, ”е, па ајд у два’ес марки да није”… А на нашим ”шкртим просторима” чувене саге у неколико наставака у политичким процесима. Спорт са својим аренама је и настао из и од рата, само са далеко мањим бројем жртава, а са пуно срамоте за лоше организовање… Свакако, сами ратови се никада не завршавају, јер да је тако не би нови ни почињали, иако се мора признати да ипак постоји вријеме и мјесто за договоре и преговоре.
Боље је и милион пута договарати него једном ратовати. Скоро завршено фудбалско првенство у фудбалу је показало много тога, права бојна поља, али тамо су играле репрезентације-тимови-нације. Баш у овоме тимови-нације је кључ и овог нашег покрета, фудбал као игра је спој кондиције, снаге, воље, тактике, истрајности, памети и надасве тактике, која се састоји у формацији голман-чувар, задњи ред, средњи везни, крила и напда, и све то се споји са штитовима-дресовима са ознаком државе, односно тековинама француске буржоаске револуције-идентитетом, а најважнија ствар у томе је публика. Е, па сад, видите да није баш најважнија споредна ствар на свијету представљати своју државу, народ и нацију… А да бисте то постигли морате имати Слободу.
Таква једна слободна репрезентација се прави од сопствених снага, од разних клубова и организација. Слободу смо извојевали, али посао нисмо завршили. Још увијек навијамо за друге клубове и играмо за друге репрезентације. Вријеме је да почнемо да навијамо за наше клубове, вријеме је да створимо наше играче-чуваре, задњи ред, везни и напад…Морамо да ујединимо публику, морамо да дамо отказ страним менаџерима и онима који су радо прихватили уговоре за продају наших најбољих играча, те уговоре треба поништити са одштетним захтјевом…Имамо ми те могућности, имамо ми тај елан и упорност, знамо ми то боље од свих, само смо се мало улијенили, запустили, почели смо за друго говорити да је наше-ма не, није! Ми на ше не смијемо остављати по страни у запећку. Нисмо ми такав народ, него слободарски! Вратимо понос својој нацији, истичимо наше 1000 година дуге тековине, истичимо слободарску прошлост, јер онај ко нема прошлости нема ни будућности.
У сусрет Православној Новој години-кренимо да правимо Репрезентацију Републике Српске!
Кренимо да навијамо за Народ, Нацију, Државу!
Покрет Слободна Српска