Планирамо будућност…али смо заборавили једну реч: ПОЛИТИЧКА ЕТИКА

 

На питање да ли политичари треба да буду морални и етични одговор је, чини се, у принципу једноставан и јасан: ”Да, наравно!”

Потешкоћа почиње када су у питању специфични услови и реализовања морала у политици у пракси. Нпр.шта се то дешава када нема морала у политици, како се одређује да ли нека политика има морал у својој основи и какве санкције постоје ако га нема. Компликованије постаје када се постави питање да ли политичари могу или морају да буду морални и етични у свим случајевима вршења јавне власти. Мора се схватити важност постојања морала у политици и моралног и етичног деловања политичара.

Веровање да је политика ”прљава” и паралелни захтев за ”етиком”, дају заједничко место овим појмовима у свакодневној јавној причи о модерној демократији.

Велики модерни филозофи сматрају Сократа оснивачем Филозофије и етике. Један од највећих парадокса у историји европске мисли јесте чињеница да Сократ као изумитељ дијалога као филозофског метода за тражење истине име демократије није повезао као што се мисли са демократијом већ ју је одбацивао као ”тиранију многих” и њихову способност да учествују у управљању државом карактерисао као недостатак менталних и моралних снадбевености етичком заштитом и неопходних моралних врлина.

Међутим, овај строги судија демократије одредио је да је сврха живота помоћи суграђанима да достигну осећање релевантности само-знања и врлина и значај индивидуалног избора. Дијалог је, према традијцији Сократове мисли, краљевски пут који води одговорности, аутономији појединца, свесној акцији. Један метод, уобичајен, али не и лак и који може да се користи не само у одређеном кругу људи већ и у свакодневном људском животу. Ако човек хоће да се ослободи сујеверја и да научи како да усклади одговорност живота са истином он ће са дијалогом постепено откривати истинитост знања које води овим преимућствима.

Са дијалогом, према Сократовој перцепцији, свесни смо чињенице да намерно не мора бити и погрешно. Са дијалогом, на крају, омогућава се идентификација стварности са истином. Да ли је могуће да Сократови принципи филозофског живота буду и принципи политичког живота? Да ли је могуће, другим речима да филозофска провера и оцењивање аргумената послижи као модел за претраживање и откривање најповољнијих решења политичке праксе, у парламентарном животу? Наш политички живот мора да пронађе нови етички ход.

Ја бих завршио са једном мојом личном белешком. Наша политика је назамислива без етике. За нашу визију модерне и  напредне политике за боље сутра потребна су морална и етичка обећања, потребне су суштинске потврде од неколико основних етичких вредности и принципа.

Проф.др Христос Алексопулос

Novinar

Vaš komentar

Next Post

10.000 DINARA POMOĆI OD DRŽAVE! Predsednik Vučić saopštio lepu vest

Pet apr 8 , 2022
Predsednik je večeras na RTS-u, gostujući u emisiji “Četvrtkom u 9” najavio vrlo važnu vest. – Za negovateljice, spremačice i kuvarice u socijalnim ustanovama imam lepe vesti da će dobiti […]
%d bloggers like this: