Rajko Dvizac: Papuče za švaleraciju

Rajko Dvizac: Papuče za švaleraciju

Zvoni telefon kasno popodne. Žena sa mukom ustaje iz kreveta da bi ućutkala tu upornu i neprijatnu zvonjavu. Već godinama je bolesna i sve više vremena provodi u krevetu.

Ko bi to mogao biti? – pitala se dok je podizala slušalicu. Muž joj je na poslu a i kad zove, zove na mobilni a ne na stari telefonski aparat. Mora da su opet neki od onih bezobzirnih prodavaca magle, svega i svačega.

– Halo – kaže žena.

– Halo. Da li je to Ljubica? – upita nepoznati ženski glas sa druge strane žice.

– Da, ja sam. A ko ste Vi?

– Nije važno ko sam ja! Važno je ovo što imam da Vam kažem. – odgovori nepoznati ženski glas.

– A šta to Vi meni imate tako važno da kažete a pri tome nećete da se predstavite?! – sa osmehom na licu uzvrati Ljubica.

– O, itekako je važno…Malo mi je neprijatno ali jednostavno moram da Vam kažem. Čula sam da ste dobra žena i da ste bolesni pa mi nekako žao da Vam prećutim istinu – objašnjavala je nepoznata žena.

– Kad već znate da sam bolesna, ne mojte da mi tu okolišite k’o kiša oko Kragujevca, već mi direktno recite o čemu se radi? Zašto me zovete?

– Ovaj… radi se o vašem mužu.

– Šta je sa mojim mužem?

– Znate on se mnogo udvara i nabacuje ženama u fabrici u kojoj radi. I ne bira, dal su stare ili mlade, udate ili neudate – kao iz topa odgovori nepoznata žena.

– A kako Vi znate da se on nabacuje ženama? Da li se i Vama udavrao? – upita mirno Ljubica.

– Pa… meni… nije. Ne volim ja to al’ sam primetila da se drugim ženama udvara. Švaleriše.

– Aha, znači tako – i dalje je mirno govorila Ljubica. – A na osnovu čega ste zaključili da se moj muž švaleriše?

– Ih… Pa uvek je doteran, obrijan, namirisan, lepo obučen, nasmejan… – ređao je nepoznati ženski glas sa druge strane telefonske žice.

– A jel imao papuče? – upita Ljubica.

– Kakve papuče? Šta je Vama ženska glavo. Ja Vam pričam ozbiljno, hoću da Vam pomognem kao žena ženi a Vi meni tu spominjete nekakve glupave papuče. Kakve bre papuče. On uvek nosi naglancane cipele da na njima možeš da se ogledaš.

– Eeee… onda od švaleracije nema ništa. Kad se tako sredi, moj muž ide na posao. A u švaleraciju ide isključivo neborijan i u papučama! Kad ga vidite da je došao u papučama, onda mi se javite – poduči je Ljubica.

Nepoznata žena besno lupi slušalicu. Ljubica je čula samo reč “Svašta…”
Psovku nije uspela da čuje.

Rajko Dvizac: Papuče za švaleraciju

Kasno iste večeri, kad joj se muž vratio sa posla, Ljubica je čula kako se u predsoblju izuva. Pred njom se pojavio u papučama, zagrlio ju je i poljubio.

Tek posle večere ispričala mu je za telefonski poziv. Smejali su se dugo zlobi pakosne žene. Pred počinak muž je upitao Ljubicu: – A šta misliš da se ja sutra pojavim u fabrici u papučama?

.- A ne… Te papuče pripadaju samo meni. Baš kao i ti!

Rajko Roki Dvizac

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE