Dvizac: Ovo je Balkan i ovde važe pravila sasvim suprotna od normalnog sveta

Dvizac: Ovo je Balkan i ovde važe pravila sasvim suprotna od normalnog sveta

PRIČA O PREDRAGU I NENADU

Predrag i Nenad se nisu poznavali sve dok ih sudbina nije spojila u jednom kobojagi važnom preduzeću.

Piše: Rajko Roki Dvizac

Imali su različite karijere i različite živote. Stigle su ih nezgodne godine ovde na Balkanu. Obojica su bili suviše mladi za penziju a suviše stari za posao u svojoj struci. Njihovo prebogato iskustvo i znanje, umesto da im bude prednost bila je prva prepreka. A druga, naravno – godine. I treća – nikad se nisu ni interesovali a kamoli bavili politikom.

Izbegavanje mahanja partijskom knjižicom sprečavalo ih je da sednu u bilo kakvu funkcionersku fotelju ali nije moglo ugroziti njihove rezultate u dugogodišnjoj karijeri. Zbog izmaknutih fotelja nikad nisu žalili. Važniji im je bio miran san, čast, obraz i poslovni rezltati.

Zaboravili su da je ovo Balkan i da ovde važe pravila sasvim suprotna od normalnog sveta… Ovde samo napreduju podugzne muve…

Elem na novom, zajedničkom poslu često su zajedno doručkovali, pili kafu, pušili motane cigarete sa pijace, razgovarali o svemu i svačemu. Najviše o mladosti i svojim porodicama…

Meseci su prolazili i njih je zajednička muka sve više zbližavala… Pokazivali su razumevanje jedan prema drugom. Ne bi se moglo reći da su postali prijatelji ali drugari – da! Možda zato što su obojica, uprkos vremenu u kome su živeli a koje je ispretumbalo sistem vrednosti i prijateljstvo omalovažavalo, oni su i dalje verovali da je pravo prijateljstvo viši čin ljudskog duha, viteški odnos čoveka prema čoveku.

Spletom okolnosti bili su prisiljeni da s vremena na vreme “moraju” da gledaju i slušaju lupetanja, hvalospeve i laži na televiziji.

U početku taj otrov nisu ni komentarisali. No, televizija je bila uporna, naporna i dosadna. Prvi se po tom pitanju oglasio Nenad:

– Sećam se da su jednom na moja vrata zakucali aktivisti neke stranke uoči izbora i pitali me za koga ću da glasam. Ja sam uzeo papir i velikim štampanim slovima napisao “NEĆU DA GLASAM ZA BUDALE”!!!

Ovom Nenadovom gestu obojica su se slatko i glasno smejali. Činilo se da se po tom pitanju u potpunosti slažu. Učinili su tada još jedan korak bliže ka stvaranju prijateljstva. Još je nedostajalo svega par koraka pa da drugarstvo ustupi mesto prijateljstvu. Onom pravom.

Ali…

Posle 2-3 dana Nenad je počeo malo po malo ali sve češće da komentariše obmane na televiziji. Predrag se iznenadio kada je Nenad počeo da hvali rijalitije na malom ekranu. Isprva je mislio da se Nenad šali, da se podsmeva ali kada je shvatio da je on ozbiljan, instiktivno je načinio jedan oprezan korak unazad, dalje od njihovog mogućeg prijateljstva. I bio je u pravu.

Dvizac: Ovo je Balkan i ovde važe pravila sasvim suprotna od normalnog sveta

Dvizac: Ovo je Balkan i ovde važe pravila sasvim suprotna od normalnog sveta
Image by Meridy Scott from Pixabay

Sledeće što je Nenad učinio su bile sve češće i vatrenije pohvale na račun političara?!

Predrag mu nije protivrečio. Trudio se da prikrije svoje razočarenje u kolegu sa sramnog, ponižavajućeg posla koji su obojica radili da bi se prehranili.

Jedne večeri u cigaret pauzi Nenad je priznao da je zbog zaposlenja posle toliko godina slobode podržao jednu stranku. Predragu je bilo jasno da Nenad ima partijsku knjižicu. Više nisu bili isti. Nije bilo potrebe da kaže bilo šta. Njegov izbor – njegova muka. Te večeri je učinjen još jedan korak dalje od njihovog mogućeg prijateljstva.

A onda je usledilo novo iznenađenje…

– Znaš da imam kćerku jedinicu i dvoje zlatnih unučadi – sa uzdahom tuge se žalio. – I ona i zet rade od jutra do sutra a ne mogu da sastave kraj s krajem da i ja ne radim pod stare dane ovako bolestan. Kopamo i rukama i nogama da odu u Nemačku. Žao mi je njih kako se muče, žao mi je unuka. Oni ovde nemaju nikakvu perspektivu. Ovo nije država, ovo je kolonija.

Predrag se začudio. Kako kad je tuđa koža u pitanju Nenad na sva usta hvali državu a kad je njegova krv u pitanju, onda ništa ne valja. Onda smo kolonija!!! Dvostruki aršini vrednosti.

Pošto se Nenadovo jadikovanje ponavljalo svaki dan (danju bi hvalio rijaliti programe i pametne političare a noću bi kukako kako je porodici njegove kćerke jedini spas odlazak u Nemačku), Predrag je shvatio da mu takav dvoličan čovek nikad ne može postati iskreni prijatelj. Zaćutao je, prestao je da mu daje savete, da mu bude rame za plakanje i utehu.

Nenad nije bio glup, primetio je udaljavanje svog kolege.

– Zašto? – pitao je. – U čemu je problem? Mislio sam da smo prijatelji. Da se razumemo!!!

– Teško da se možemo ikad razumeti. Mi, ipak, čitamo različite knjige!

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Otac ministra policije Neše, dobio od ministra vojnog dozvolu za proizvodnju oružja

sri sep 25 , 2019
Otac ministra policije Neše, dobio od ministra vojnog dozvolu za proizvodnju oružja Firma “Junajted BG”, koja je u vlasništvu Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Srbije, dobila je ove godine […]
Otac ministra policije Neše, dobio od ministra vojnog dozvolu za proizvodnju oružja

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds