Dvizac: Namerno sam odabrao ovu sliku…

Dvizac: Namerno sam odabrao ovu sliku…

PRIJATELJSTVO – “zanat” najstariji, danas u ovim nazovi modernim vremenima, lagano izumire. Nije u modi. Ne uklapa se u globalnu ideologiju.

Piše: Rajko Roki Dvizac

Prava prijateljstva zamenjuju surogatom života – interesnim grupama. Mediji u službi “Velikog brata” jedino priznaju, jedino vrednuju, jedino aplaudiraju ako je prijatelj izdao prijatelja. Bilo da su oni javne ličnosti ili takozvani ljudi iz “običnog” života.

Pravo prijateljstvo ne priznaje, ne poznaje termine “interes” i “izdaja”. Ono je visoko iznad njih. Zato i uspeva da odoleva godinama, daljinama, nametnim podelama, izmišljenim razlikama. Prijatelji se lako prepoznaju. Još lakše upoznaju i bez muke komuniciraju. Umeju da razgovaraju očima, pogledima, gestovima, ćutanjem jer govore istim jezikom – prijateljstvom. Međusobni uvažavanjem, poverenjem i poštenjem.

Prijateljstvo se nikad nije merilo kvantitetom, već isključivo kvalitetom. Nije važna veličina broja prijatelja. Imati jednog pravog prijatelja vrednije je od milion lažnih. A imati 3-4 prijatelja, o pa vi ste bogat čovek. Zato ih treba čuvati kao malo vode na dlanu, kao parče hleba na stolu koje se uvek deli na ravne časti – za prijatelja i za tebe. I uvek se ta kap vode, to parče hleba prvo nudi prijatelju.

Prijateljstvo je lekovito za čovekovu dušu. Ono je nada, svetla zvezda u mraku, svetionik na uzburkanom moru, oaza u pustinji gluposti, obmana i laži. Lako je izdati. Al’ hajde budi čovek, pravi čovek i odbrani čast svog prijatelja. Time braniš i sebe.

Mnoge od nas su neki prijatelji prodali. Po pravilu – jeftino.

Lažu vas kada vam posle takve izdaje kažu večiti pametnjakovići, samozvani utešitelji da “taj i taj prijatelj koji vas je izdao i prodao nikad vam i nije bio pravi prijatelj”.

Ma, jeste, bio je ali više nije!

Slike prošlosti govore drugačije, sasvim suprotno. Ali on da bi izdao vas, prvo je morao da izda samoga sebe. A to nije lak posao.

Da se razumemo, ovde govorim o pravim dugogodišnjim prijateljstvima koja su prošla mnoge testove u prošlosti.

Za ona lažna i površna, znate i sami. Ne treba vam tumač, ni sudija.

Njihov slom nikada nije boleo. Samo od pravih srce krvari, ostaju trajni ožiljci. Ne postoje ni reči izvinjenja, ni uteha, ni opravdanje.

Dvizac: Namerno sam odabrao ovu sliku...
Foto: Printscreen/ Instagram

Namerno sam odabrao ovu sliku jer ona simbolizuje još jednu vrlo važnu kariku u prijateljstvu. Ni smrt ne može da prekine pravo prijateljstvo. Da ga poništi, izbriše kao da nikad nije ni postojalo.

I ja imam prijatelje koji su otišli na nebo. Ali to ne znači da je naše prijateljstvo prestalo da postoji, Da je umrlo.

Prava prijateljstva nikad ne umiru. Čak ni tada kada oba prijatelja prestanu da koračju po ovoj planeti. Ona nastavljaju da traju negde daleko u svemiru, kosmosu, među zvezdama.

Lako je biti nekom neprijatelj. Probajte da budete prijatelj. I da to ostanete uprkos trnju, uprkos daljini…

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Danko B. Marin: TV Bastilja je tu - a gde je on, SPOdoba Vukašin Drašković?

sub dec 7 , 2019
Danko B. Marin: TV Bastilja je tu – a gde je on, SPOdoba Vukašin Drašković? Danko B. Marin: TV Bastilja je tu – a gde je on? (Treći deo) Trojanski […]
Danko B. Marin: TV Bastilja je tu - a gde je on, SPOdoba Vukašin Drašković?