Dvizac: Uvek je bio nasmejan, sve dok se jednog dana nije ranije vratio kući…

Dvizac: Uvek je bio nasmejan, sve dok se jednog dana nije ranije vratio kući…

TRI TANJIRA

U jednom zabitom selu na jugu Srbije upoznali su se i zavoleli Mileva i Radovan.

Piše: Rajko Roki Dvizac

Oboje su bili iz siromašnih porodica pa te vrste prepreke nije bilo. Istina, u početku njihove veze kada su se tek upoznali na jednom seoskom vašaru, Milevini roditelji su bili protiv. S obzirom da je Mileva bila izuzetno lepa, nadali su se da će zapasti za oko nekom bogataškom sinu. I jeste zapala za oko nekolicini nih ali oni su samo želeli sa njom “valjanje u senu” i ništa više od toga. Milena, patrijahalno vaspitana, odolela je takvim iskušenjima. Opredelila se za sebe sličnog, siromašnog ali vrednog Radovana.

Mileva je verno i strpljivo čekala da se Radovan vrati iz vojske. Svadba je bila skromna, sirotinjska ali puna obostrane ljubavi. Njen Radovan nije bilo neki lepotan ali je bio zato izuzetno častan i vredan čovek. Znao je da u selu nema budućnosti za njega i njegovu porodicu. Zaposlio se kao građevinac i otišao u Beograd. Posle samo godinu dana uspeo je da uštedi dovoljno novca da iznajmi stan u glavnom gradu i svoju lepu ženu da dovede da najazad žive zajedno, kako i dolikuje mladom bračnom paru.

Na poslu je brzo napredovao. Svi su ga voleli i hvalili. Često je radio prekovremeno a svaku ušteđenu paru je stavljao sa strane. Jedino nije štedeo kada je u pitanju bila njegova Mileva.Uživao je da joj kupuje nove haljine, cipele pa čak i šminku.

Ubrzo dobili su sina a rođenje kćerke dočekali su u svom stanu, koji mu je kao najboljem radniku, dodelila firma u kojoj je bio zaposlen. Od ušteđenog novca kupio je automobil. Polovan ali njihov. Život je, čini se, bio im naklonjen. Mileva i Radovan su se u svemu slagali.

Živeći, po prvi put u izobilju, Milevina lepota još više je procvetala već pri prvom pogledom na nju. Od seoske lepotice transformisala se u beogradsku damu sa otmenim manirima.

Nasuprot nje, Radovana je teški fizički rad sve više iscrpljivao i izborao. Izgledao je stariji, no što je u stvari bio. Ali mu je zato osmeh na licu, zbog lepote njegove žene i dece postajao sve veći. I na poslu i kod kuće, uvek je bio nasmejan. Sve dok se jednog dana nije ranije vratio kući…

Deca su još uvek bila u školi a njegova lepa Mileva u krevetu sa nepoznatim muškarcem?!

Grč bola zauvek je izbrisao sa njegovog izmučenog lica. Mileva je plakala, pravdala se. Radovan kao da je nije čuo. Naredio je nepoznatom ljubavniku da se obuče a zatim ga naterao da popije čažicu rakije sa njim. Potom ga je ćutke ispratio do vrata. Otišao je u spavaću sobu i tu se, bez reči zatvorio sve do jutra kada je otišao, prvi put bez poljupca žene, pravo na posao.

Dvizac: Uvek je bio nasmejan, sve dok se jednog dana nije ranije vratio kući…

Dvizac: Uvek je bio nasmejan, sve dok se jednog dana nije ranije vratio kući...
Ilustracija

Sutradan je došao u uobičajeno vreme na ručak. Umio se, oprao ruke i seo za sto za ručavanje. Mileva je skuvala njegovo najomiljenije jelo. Sto je bio postavljen za nju i njega. Dva tanjira, dve kašike, dve viljuške, dva noža.

– Ovde nešto nedostaje – rekao je tiho ne gledajući je.

– Šta to? – upita zbunjeno Mileva. Gledala je da li je slučajno zaboravila so,biber,salvete?

– Treći tanjir! – reče odsečno Radovan. – Koliko znam, od juče nas ima troje!!! Zato donesi tanjir mom “zameniku” da i on ruča sa nama. Red je. Zaslužio je kad me tako vredno zamenjuje.

Uzalud se Mileva bunila,Radovan nije odustajao od svoje namere. Nije hteo da jede sve dok žena nije donela treći tanjir i pribor za jelo i postavila na sto. Tek tada, on je sipao jelo. Prvo “trećem članu”, pa sebi. Nasuo je i dve rakijice, da nazdrave!

I tako iz dana u dan ista scena se ponavljala bez ijednog povišenog tona. Uzalud je Mileva plakala, preklinjala da prestane sa ovim mučenjem, da joj oprosti…

Radovan je bio neumoljiv. Ritual se ponavljao danima, nedeljama. Ovaj način kažnjavanja od muža sve teže je podnosila. Počela je da kopni. Njena lepota je venula…

Godinu dana kasnije, završila je u bolnici a potom je prebačena na psihijatriju. Radovan je svakog dana posećivao bolnicu i pričao sa doktorima o njenom psihičkom i fizičkom stanju. Nju nije ni jednom hteo da obiđe!

Onda je odlučio – prodao je stan u Beogradu i zajedno sa decom odselio se zauvek u Nemačku. Tamo i danas živi. Neoženjen!

A Mileva?

Dve godine posle odlaska Radovana u Nemačku, najzad se malo oporavila i vratila kod roditelja na selo. Kažu, da sate i sate provodi pored prozora u molitvama. Čeka da se njen suprug vrati i oprosti joj jedini greh koji je učinila u životu.

Ima pravo bar na tu jedinu, preostalu nadu, jer ona i Radovan se nikad nisu razveli!

Priču zapisao Rajko R. Dvizac

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

 

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Čuvaju onog koji je grobove navijača sa Marakane menjao za stan od dva ara, bez da je trepnuo

pet nov 8 , 2019
Čuvaju onog koji je grobove navijača sa Marakane menjao za stan od dva ara, bez da je trepnuo Navijačka pretorijanska garda Gostovanje Olivere Jovićević novinarke RTS kod Aleksandra Vučića, vlasnika […]
Čuvaju onog koji je grobove navijača sa Marakane menjao za stan od dva ara, bez da je trepnuo

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds