Evropljani u američkom i ukrajinskom ćorsokaku

SAD neće donositi planove o bezbednosti Evrope bez konsultacija sa Evropljanima, izjavila je pre nekoliko dana jedna visoka američka zvaničnica. Izrečena konstatacija, koliko god bizarno zvučala, nedvosmisleno ukazuje da Amerikanci na Stari kontinent gledaju isključivo kao na sopstveno dvorište i da je sve što se u tom dvorištu dešava u nadležnosti „gazde sa zapadne obale”.

Objektivno, pomenuti stav Amerika je zauzela još 8. maja 1945, kada su na akt o kapitulaciji fašističke Nemačke svoje potpise stavili nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel, sa strane gubitnika, i sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder kao predstavnici pobednika. Ipak, upravo su Amerikanci, mada nisu bili direktni potpisnici pomenutog akta, okončanje Drugog svetskog rata shvatili kao isključivo sopstvenu pobedu.

Od tih vremena stvari se nisu menjale. Samo su se prilagođavale novim relacijama u samoj Evropi: osnivanju NATO-a, „hladnom ratu”, formiranju EU, raspadu Sovjetskog Saveza, haosu na Balkanu… Amerikanci su u svemu imali svoju reč, bez obzira na to ko je pokrenuo promene, kako su one išle i kakve su posledice uzrokovale. Ocena Vašingtona u svemu je bila – konačna.

Ništa drugačije nije ni danas, kada se naš kontinent našao na istorijskoj raskrsnici. Jedni bi da nastave dosadašnjim putem, drugi bi tek da se priključe evropskom projektu, treći gledaju kako iz njega da se izvuku (naravno, ne zvanično). Ima i onih, poput balkanskih država ili Ukrajine, koji ne traže ništa drugo sem da prežive. Ali o tome opet odlučuju nadležni u Vašingtonu.

I tako, došli smo na samu ivicu mogućeg novog rata. Američki vojni budžet za narednu godinu iznosiće skoro 900 milijardi dolara i biće bezmalo 20 puta veći od ruskog. Kineski premašuje za 3-4 puta, budžet Indije još više. A govorimo o zemljama koje su ili teritorijalno veće od SAD ili su daleko mnogoljudnije.

Sve te pare treba nekako opravdati. A najbolji način je vojna intervencija, naravno, podalje od sopstvenih granica. Nedavni skandal sa otkazivanjem kupovine francuskih podmornica od strane Australije, učinjeno pod pritiskom SAD, najbolje svedoči o tome da su Amerikanci investirali previše para u industriju naoružanja i da sada to što su nagomilali moraju nekako da opravdaju. Slično se ovih dana desilo i sa dogovorom Rusije i Indonezije o isporuci aviona „suhoj 35” ovoj azijskoj zemlji. I taj posao Amerikanci su sprečili u poslednjem trenutku.

Aktuelna dešavanja u Ukrajini pokazala su se kao odlična prilika da se proizvođači naoružanja iz SAD oslobode prekomernih zaliha. Širenje NATO-a na istok Evrope odavno je prestalo da bude „borba za demokratiju”, pretvorivši se u bezobzirnu transakciju preskupom opremom za razaranje.

Vojni sukob na pobunjenim ukrajinskim prostorima svakako bi bio dobar za prodaju američkog naoružanja. Ipak, da bi posao bio unosniji, u njega je potrebno uvući i ukrajinske komšije. Pre svih one koji su pripadnici NATO-a i koji bi u muci Ukrajine mogli da nađu i ponešto za sopstvenu korist. Uostalom, čak i da ne žele sukob, pomenuti su u obavezi da se u njega upletu samom činjenicom da su članovi alijanse.

Objektivno, malo ko očekuje napad na Ukrajinu izvana. Haos će početi iznutra, i to ne obavezno u Donbasu. Dovoljna je diverzija u bilo kojem većem gradu, pa i u Kijevu. Uostalom, tamo je takav scenario već isproban. A današnja Rusija je idealan kandidat za krivca.

Šta preostaje Evropi? Ma koliko u NATO-u bili relativno složni u pogledu suprotstavljanja istočnom džinu, ekonomije evropskih zemalja sklonije su saradnji. Najave da bi zbog dešavanja na istoku kontinenta Rusija mogla da se suoči sa do sada neviđenim sankcijama već izazivaju kontrainicijative.

Sankcije, koliko god oštre bile, rezultate donose s priličnom zadrškom. U 21. veku, kada su najdinamičnije privrede van evropskog kontinenta, taj period mogao bi da bude i znatno duži. Uz to, žitelji Rusije, nisu izgubili osećaj za opstanak koji ih je do sada vodio kroz sve nevolje. Na Zapadu je taj osećaj i te kako upitan.

Evropljanima je preostalo da još jednom razmisle da li će ponovo krenuti za Amerikom ili će pokušati da pronađu neki primereniji put za izlazak iz ćorsokaka u koji su ih uvele SAD i ukrajinska kriza.

Izvor: Politika

Novinar

Vaš komentar

Next Post

HLADAN TUŠ ZA ĐILASA! Novinar N1 javno pohvalio predsednika Vučića u Sjenici: Svaka Vam čast!

Uto dec 28 , 2021
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi u Zlatiborskom i Raškom okrugu. Vučić je nakon izjave o potpisanom sporazumu sa kompanijom CRBC u Sjenici imao priliku da odgovori na pohvale novinara N1 koji mu […]
%d bloggers like this: