Najveći pokret vojske SAD u pravcu Evrope u poslednjih 25 godina: 20.000 vojnika prolazi kroz Evropu

Najveći pokret vojske SAD u pravcu Evrope u poslednjih 25 godina: 20.000 vojnika prolazi kroz Evropu

Najveći pokret vojske SAD u pravcu Evrope u poslednjih 25 godina: 20.000 vojnika prolazi kroz Evropu
Screenshot

Najveći pokret vojske SAD u pravcu Evrope u poslednjih 25 godina: 20.000 vojnika i 13.000 komada opreme brodovima i avionima stiže na Stari kontinent. Odatle će biti prebačeni do istočnog krila NATO.

Od kraja januara u toku je velika vežba SAD, usaglašena sa NATO – „Odbrana Evrope 20“ (Defender Europe 20). Desetine hiljada vojnika, tenkova i druge opreme će tokom narednih meseci biti transportovane kroz Evropu do Poljske i baltičkih država. Tamo će vojnici učestvovati u brojnim vežbama.

U Francusku, Belgiju, Holandiju i Nemačku će brodovima i avionima stići 20.000 vojnika SAD i 13.000 komada opreme. Odatle će konvoji preko 12 ruta preći oko 4.000 kilometara. U vežbi učestvuje ukupno 37.000 vojnika iz 19 zemalja i oko 20.000 komada opreme. Vežba će trajati pet meseci.

Bez ometanja stanovništva

Od sredine februara će to sve biti vidljivo i na nemačkim putevima. Bundesver i vojska SAD garantuju da će to u najmanjoj mogućoj meri smetati stanovništvu, te da će najveći do transporta da se odvija noću između 22 i 6 sati.

„Ako sve bude išlo kako treba, to neće biti ni primećeno“, rekao je general-pukovnik Martin Šelajs, inspektor baza Bundesvera, za novinsku agenciju dpa. Stranka Levice pozvala je na proteste protiv tih manevara. Ona ih je okarakterisala kao provociranje Rusije i kao „neodgovorno zveckanje oružjem“.

Kakvu ulogu ima Rusija?

Baltičke zemlje i Poljska su zemlje NATO. One čine istočno krilo Alijanse i direktni su susedi Rusije. Istovremeno, radi se o još veoma mladim članovima NATO. Poljska je pristupila 1999, baltičke zemlje 2004. Zbog toga one nemaju određene strukture, na primer, infrastrukturu za transport teškog oruđa ili štabove, rekla je za DW Klaudija Mejdžor, ekspertkinja za bezbednosnu i odbrambenu politiku Fondacije za nauku i politiku (SWP). Između ostalo, i zbog toga se, kako kaže, vežbe održavaju na istočnom krilu NATO.

Prodaje se sajt Novinar.rs

Još jedan razlog za manevar je 2014. godina. Tada se bezbednosna situacija za zemlje NATO promenila: izbio je rat u Ukrajini i Krim je, kaže, anektirala Rusija. Evropska komisija je na to saopštila da bi Ukrajina dugoročno gledano trebalo da postane članica EU.

„To je za mnoge Evropljane bio alarm. Bezbednosni poredak koji je Evropa mislila da ima sa Rusijom, višenije funkcionisao. Rusija više nije bila strateški partner. To znači da i Evropljani moraju ponovo da se brinu o pitanju: kako da se mi u Evropi zapravo branimo“, kaže Klaudija Mejdžor.

Posle toga je u NATO počelo premišljanje. Ispitano je da li su pojedine zemlje još uopšte u stanju da brzo pokreću svoje jedinice i da li mostovi mogu da izdrže teška vozila poput tenkova. Ispostavilo se da tu ima deficita. Na primer, u baltičkim zemljama nije bilo puteva od juga ka severu. Pošto su zemlje pripadale Sovjetskom Savezu, tamo je uspostavljana pre svega veza između istoka i zapada.

Najveći pokret vojske SAD u pravcu Evrope u poslednjih 25 godina: 20.000 vojnika prolazi kroz Evropu

(Ne)spremnost

I različite širine železničkih koloseka u pojedinim zemljama su otežavale prevoz teškog oruđa. nije bilo ni detaljnih planova odbrane za istočne evropske države, a i jedinice koje su tamo već postojale nisu bile u stanju da brzo pređu u akciju. „Ta (ne)spremnost je bila jedna od glavnih slabosti koje su utvrđene 2014. Većina zemalja NATO se od nje odučila“, kaže Mejdžorova.

Ono što je usledilo, bile su bezbrojne vežbe. Sa Rusijom je nađen kompromis oko takozvanog „rotacionog prisustva“. Prema njemu, postoji stacioniranje trupa u baltičkim zemljama i Poljskoj, ali samo na bazi rotacije, tako da vojnici mogu brzo da se povuku. „To je bila svesna volja NATO da kaže da moramo da ozbiljno da shvatimo obavezu odbrane, ali istovremeno izbegnemo eskalaciju s Rusijom“, kaže naučnica SWP Mejdžor.

Najveći pokret vojske SAD u pravcu Evrope u poslednjih 25 godina: 20.000 vojnika prolazi kroz Evropu

I sada, u vezi sa velikom vežbom „Odbrana Evrope 20“, oficiri SAD neumorno ponavljaju da se ne radi o provociranju Rusije. „Ova vežba nema ništa sa nekom određenom državom“, rekao je, na primer, zamenik komandanta vojske SAD u Evropi, general Endrju M. Roling.

Ciljevi vežbe

Najveći pokret vojske SAD u pravcu Evrope u poslednjih 25 godina: 20.000 vojnika prolazi kroz Evropu
U.S. Army photo by Staff Sgt. Timothy R. Koster

Prebacivanje tolike vojske s kraja na kraj jednog kontinenta je veliki logistički poduhvat. Pri tome se prema ekspertkinji Mejdžor, „ne radi o konkretnom scenariju napada. SAD vežbaju pre svega prebacivanje jedinica. Druge zemlje poput Poljske i Nemačke vežbaju tranzit, uključujući prihvat i snabdevanje trupa kao i njihovu predaju sledećoj zemlji“.

U Garlštetu u donjoj Saksoniji se logistička škola Bundesvera priprema za dolazak 2.000 vojnika SAD. Oni će biti smešteni u šatorskom naselju veličine dva fudbalska terena. Ekspertkinja Mejdžor ovako sažima vežbu: „Da li je u slučaju krize zaista moguće unutar nekoliko dana prebaciti jedinice kroz Evropu, to je temelj vežbe“. Saznanja dobijena iz vežbe bi dugoročno trebalo da doprinesu jačanju NATO.

Izvor: DW

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

SNS 53,6 odsto, SZS 10,3, "1 od 5 miliona" bez značajnije podrške

uto feb 4 , 2020
SNS 53,6 odsto, SZS 10,3, “1 od 5 miliona” bez značajnije podrške Prema poslednjem zajedničkom istraživanju “Blica” i agencije Faktor plus Srpska napredna stranka ima natpolovičnu prednost i uživa podršku […]