Pismeni zadatak na tenu “Moj predsednik”: “On je najbolji i najlepši predsednik koga je Srbija imala”

Pismeni zadatak na tenu “Moj predsednik”: “On je najbolji i najlepši predsednik koga je Srbija imala”

Moj predsednik se zove Aleksandar Vučić. On je najbolji i najlepši predsednik koga je Srbija imala.

Moja mama i moj tata su članovi njegove partije. Mama je bila krojačica, ali sada je inspektor u opštini, jer je jako pametna i završila je fakultet za tri meseca.

Tata je stalno išao na neke utakmice i neki žuti ljudi su ga hapsili zbog nekih navijačkih grupa, ali sada on radi neki posao na terenu. Mislim da je frizer, jer kaže da farba žute ljude u modro.

Od kada je naš predsednik počeo da vlada našom lepom zemljom, mi mnogo putujemo. Idemo na sve mitinge, ja nosim balone, dobijem majicu sa znakom SNS a koju nosim u školi, i više nemam ni jednu jedinicu.

Mama kaže da se ionako ne sekiram zbog ocena, kada završim školu imaću lep posao i rugaću se onim štreberima čiji roditelji govore ružno o našem predsedniku. Mama me je zamolila da joj pomognem i da napišem koja deca me zadirkuju zbog majice i hemijske olovke sa znakom SNSa. Napravio sam spisak.

Pismeni zadatak na tenu “Moj predsednik”: “On je najbolji i najlepši predsednik koga je Srbija imala”

Drago mi je što Jovan, koji me najviše zadirkivao nema za užinu jer mu je tata dobio otkaz a mama neku bolest koja se zove nervni slom, kada im je kum Rajko, izvršitelj odneo iz kuće televizor, kompjuter, ormar i krevete na sprat. Super su se uklopili u moju i bratovu sobu.

Jedino mi smeta što mama mnogo radi i posle posla. Kuca neke komentare na portalima, ali mi kaže da tako zarađuje za letovanje. Zbog toga nam kuću čisti doktorka Svetlana koja je nesposobna da leči narod jer pripada nekoj opoziciji koja izdaje našu Srbiju.

Na kraju, voleo bih da predsednik večno vlada i da nam bude lepo kao sad. Ako on bude večno vladao i stric Mile će morati da se učlani kod njega i tata ga više neće zvati ološ.

Onda ću moći da se družim sa njegovom decom i svi ćemo zajedno putovati po Srbiji u šarenim autobusima.

Aleksandra Ćurčić

Izvor: Politikon