Bezbednosne strategije Srbije: Povećava se uloga predsednika Republike, umanjuje uloga unutrašnje kontrole, a načela političke neutralnosti su iščezla

Bezbednosne strategije Srbije: Povećava se uloga predsednika Republike, umanjuje uloga unutrašnje kontrole, a načela političke neutralnosti su iščezla

U dokumentima koji se nalaze u skupštinskoj proceduri – povećava se uloga predsednika Republike na uštrb Vlade, umanjuje uloga sistemske, unutrašnje kontrole i nadzora, a načela političke neutralnosti su iščezla, kažu analitičari.

Predsednik Aleksandar Vučić i ministar odbrane Aleksandar Vulin na vojnoj smotri/Fonet

Vojna neutralnost Srbije, kao i članstvo u Evropskoj Uniji prvi put su se našli u strategijama nacionalne bezbednosti i odbrane, koje je Vlada Srbije usvojila početkom avgusta.

Premijerno se u strategijama kao odbrambeni cilj pominje i očuvanje Republike Srpske u dejtonskoj Bosni i Hercegovini.

Praktična saradnja sa NATO-om se definiše kao zajednički interes, a saradnja sa ODKB – Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti u kojoj glavnu reč ima Rusija, okarakterisana je kao opredeljenje, navodi se u predlogu Strategije odbrane.

“Nove strategije donose i izmene u strukturi sistema nacionalne bezbednosti, tako što se uvećava uloga predsednika Republike na uštrb Vlade, umanjuje uloga kontrole i nadzora nad sistemom i u sistemu, a načela nepristrasnosti i političke neutralnosti sasvim su iščezla”, kaže za BBC na srpskom Jelena Pejić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

“Dokumenti okrenuti budućnosti”

Ovi najviši strateški dokumenti mogli bi da budu usvojeni u oktobru, izjavio je pomoćnik ministra za politiku odbrane Milan Ranković.

“Osnovna polazišta novog nacrta obe strategije su očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti, evropske integracije, briga o srpskom narodu van granica Srbije, što je jako bitno za nas, kao i vojna neutralnost, i efikasna pravna država”, naveo je Ranković.

Kako je dodao, u okviru očuvanja suvereniteta i integriteta naglašene su i pozicije o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Srbije, gde se naglašava važnost Ujedinjenih nacija i potpune primene Rezolucije 1244 SB UN.

“Ta dva dokumenta, kojima su po prvi put jasno definisani nacionalni i odbrambeni interesi, okrenuti su budućnosti ne samo Srbije, već i celog regiona”, dodao je.

Politika vojne neutralnosti

“Dobra stvar je što ćemo imati akcione planove i godišnje izveštaje o sprovođenju strategija, koje će razmatrati i Narodna skupština u nadležnim odborima. Nadam se da će ta praksa biti smislena i da će zaživeti”, dodaje Pejić.

Vlada Srbije se u strategijama napismeno opredelila da neće ući u vojno-političke saveze, čime se dokazuje politika vojne neutralnosti.

Razliku između opredeljenosti da se sarađuje sa Rusijom i interesa da se sarađuje sa NATO, treba tumačiti “između redova”, kaže Pejić.

“Sa NATO sarađujemo jer moramo, jer nam donosi brojne koristi, a sa ODKB jer želimo, jer nam je to srcu drago”, ističe Pejić.

Bezbednosne strategije Srbije: Povećava se uloga predsednika Republike, umanjuje uloga unutrašnje kontrole, a načela političke neutralnosti su iščezla
Screenshot

Dejtonska BiH odbrambeni cilj

Očuvanje Republike Srpske kao entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine u skladu sa Dejtonskim sporazumom i unapređenje položaja Srba u regionu i svetu od posebnog je značaja za bezbednost i odbranu Republike Srbije, piše u strategiji odbrane.

U dokumentu piše i da će Srbija nastaviti da unapređuje specijalne paralelne odnose sa Republikom Srpskom.

“Ovo bi trebalo da bude spoljnopolitički cilj, a ne odbrambeni, i u ovom regionu sigurno se neće dobro protumačiti. Tome doprinose i izjave poput one ministra Vulina od pre neki dan kako `Republika Srpska nema svoju vojsku, ali srpski narod ima svoju vojsku`”, navodi Pejić.

Ministar je to izjavio u više navrata, tokom poseta Republici Srpskoj.

Da su tekstovi strategija politički obojeni smatra i Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike.

Bezbednosne strategije Srbije: Povećava se uloga predsednika Republike, umanjuje uloga unutrašnje kontrole, a načela političke neutralnosti su iščezla

“Ovi dokumenti deluju doslovno kao da ih je u pojedinim segmentima pisao Pokret socijalista, a ne Ministarstvo odbrane”, kaže on za BBC.

Nacionalna strategija bi trebalo da definiše nacionalne vrednosti, dodaje, ali Srbija nema ni to, ni strategiju spoljne politike.

Kada je reč o ulozi predsednika u sistemu odbrane, Lunić smatra da predsednik treba da ima ovlašćenja, ali da se uvedu jasni kontrolni mehanizmi.

“Predviđeno je da kontrolni mehanizmi budu u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost, ali to telo nema resurse da sprovede kontrolu. Biće interesantno videti akcione planove, koji će to razraditi”, ističe Lunić.

Kosovo – jedan od najvećih izazova

Među glavnim bezbednosnim izazovima u strategijama navedene su, pored oružane agresije, “separatističke težnje u potpunosti ispoljene na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija”, koje su se negativno odrazile i na delove juga Srbije, kao i “protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost” Kosova.

Te “nasleđene formulacije” predstavljaju opstrukciju daljem napretku pregovora Beograda i Prištine, ocenjuje Lunić.

“Predsedniku, koji vodi dijalog, takvim rečnikom nameću se ograničenja u pregovorima, što može biti kontraproduktivno”, navodi on.

Zamenik ministra odbrane Kosova u ostavci, Burim Ramadani napisao je na Fejsbuku da je nekoliko nedelja pošto je Kosovo utvrdilo bezbednosnu strategiju modernizacije, Srbija usvojila svoju “miloševićevsku strategiju” i da je razlika među tim strategijama “konceptualna, duboka i razlika između dobra i zla”.

Jelena Pejić ukazuje i na razliku između predloga koji su poslati parlamentu i nacrta koji je prošle godine bio na javnoj raspravi.

“Zanimljivo je da je u predlogu dodato izričito imenovanje “Velike Albanije” kao velikodržavnog projekta koji preti čitavom regionu”, navodi Pejić.

Koncept totalne odbrane

U obema strategijama razrađen je koncept totalne odbrane, koji je 2009. pomenut u Strategiji odbrane u koji bi mogli da budu uključeni svi građani.

Totalna odbrana je i civilna i vojna, sprovodi se neprestano – i u miru, i u ratu, i u vanrednom stanju.

“Razrađuje se kroz različite nacionalne politike, na primer, kroz obrazovnu politiku koja treba da uključi i promociju rodoljublja i spremnosti građana da brane svoju zemlju”, ističe istraživačica BCBP-a.

Sprovođenje ovog koncepta donekle je, kaže, već počelo i ponovnim razmatranjem uvođenja obaveznog vojnog roka i obaveznim polumesečnim obukama za rezerviste.

“Možemo očekivati da će svi odrasli građani morati da prođu neku vrstu obuke za odbranu zemlje, da će se i deca u osnovnoj i srednjoj školi obučavati u tu svrhu i to u okviru rodoljubivijih nastavnih planova”, napominje Pejić.

Šta ne piše u strategijama?

U predlogu Strategije nacionalne bezbednosti najveća promena u odnosu na prošlogodišnje nacrte, kako Pejić kaže, odnosi se na dodavanje neopravdano izostavljenih obzira zaštite životne sredine koja jeste važan i ugrožen nacionalni interes.

“S tim u vezi, izbrisana je i mogućnost preispitivanja nuklearne politike Srbije, što bi bilo pogubno za nas i nije u skladu sa našim evropskim putem”, navodi ona.

Kao izostavljenu bezbednosnu pretnju – Lunić navodi kontrolu malog i streljačkog oružja.

“To je oružje u nelegalnoj svojini kod ljudi i predstavlja izazov za ceo Balkan”, kaže Lunić.

Izvor: BBC

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Pompeo imenovao Palmera za svog specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan

sub avg 31 , 2019
Američki državni sekretar Majk Pompeo imenovao je visokog zvaničnika Stejt departmenta Metjua Palmera za svog specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan. Stejt department je večeras saopštio da će Palmer „predvoditi napore […]
Deo opozicije sa Palmerom, detalji nepoznati javnosti