Srbija leži na zlatu: Više od MILIJARDU dolara vrede 19,3 tone otkrivene na samo jednoj lokaciji

Srbija leži na zlatu: Više od MILIJARDU dolara vrede 19,3 tone otkrivene na samo jednoj lokaciji

Na jugu Srbije pronađeno je ogromno bogatstvo, na samo jednoj lokaciji otkriveno je oko 680.000 unci odnosno skoro 19,3 tone zlata, koje vrede više od milijardu dolara!

Srbija leži na zlatu: Više od MILIJARDU dolara vrede 19,3 tone otkrivene na samo jednoj lokaciji
Ilustracija, Image by Hans Braxmeier from Pixabay

Projekat je nazvan Tlamino, a otkriće pripada kanadskoj istraživačkoj firmi Medgold risorsis koja ima dve dozvole za istraživanje – za Donje Tlamino i Surlicu Dukat, koji se nalaze u neposrednoj blizini granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, blizu Bosilegrada. Donje Tlamino je, inače, naselje u opštini Bosilegrad, a Surlica se nalazi na području Trgovišta, a svaka dozvola za istraživanje obuhvata oko 100 kvadratnih kilometara.

Sadržaj zlata na lokalitetu Tlamino, kako je ustanovljeno, iznosi u proseku oko tri grama po toni, a strateški partner Kanađanima u ovom poslu biće Fortuna silver mines.

Inače, za profitabilna važe ležišta sa gramom zlata po toni, ako je prate odgovarajuće količine rude.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da je Srbija još u vreme bivše Jugoslavije bila velesila u iskopavanju bakra, cinka i olova.

– Da budemo precizniji, još početkom 20. veka istraživanja i iskopavanja su bila motor razvoja u našoj zemlji. Bogata nalazišta olova, bakra i cinka su pogurala razvoj zemlje – kaže dr Kovačević.

Ukoliko su i sadašnja istraživanja potvrdila da Srbija ima veliki potencijal za zlato, to je dobra vest.

– Ispitivanja će sigurno biti nastavljena, a to bi moglo da pomogne da naši ljudi i stručnjaci ulaze u poslove sa plemenitim metalima – ističe dr Kovačević.

Inače, najveća nalazišta zlata u Srbiji su Bor, Majdanpek, Negotin, Zaječar, Raška i Medveđa. Posle ovog otkrića na jugu Srbije Kanađani nameravaju da svoje aktivnosti prošire i na druge delove naše zemlje.

Inače, Medgold risorsis je u okviru istog projekta pronašao i sloj rude od oko 40 metara koji sadrži 8,32 grama zlata po toni, i gotovo neverovatnih 193 grama po toni srebra.

Zanimljivo je da veoma mali broj ljudi zna da je gotovo kompletna količina srpskog zlata proizvedena u Rudarsko-topioničarkom basenu Bor, koji jedini u Srbiji ima fabriku za dobijanje zlata. Sve u svemu, do sada je u gradu bakra dobijeno više od 160 tona zlata – dovoljno da se zemljina kugla nekoliko puta, oko ekvatora, obmota zlatnom žicom.

Prema rečima eksperata, najbogatije nalazište zlata, iz sastava borske kompanije, bez sumnje je majdanpečko ležište Čoka Marin, koje se nalazi nedaleko od sela Jasikovo.

Ležišta srebra u Srbiji pronađena su u Karpatskom predelu, u Boru, Krivelji, Majdanpeku, Timoku, Blagojevom kamenu i Peku, kao i u Šumadiji na Rudniku. Ležišta platine su u Pomoravlju, odnosno u blizini Vrnjačke Banje i Trstenika.

Inače, procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru, a u naredne tri godine, kako je najavljeno, očekuje se najviše ulaganja u rudnik Čukaru peku, projekat Jadar, kao i investiranje u kopove Bora koji su sada u vlasništvu kineskog Ziđina.

Srbija leži na zlatu: Više od MILIJARDU dolara vrede 19,3 tone otkrivene na samo jednoj lokaciji
Ilustracija, Image by Hans Braxmeier from Pixabay

Istraživanja u ekspanziji

Inače, istraživanja za rudarski biznis su u ekspanziji u Srbiji poslednjih godina. Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije u februaru ove godine je rekao da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.

Dolina Peka

Srbija je inače prema podacima Svetskog saveta za zlato, sa 14,3 tone zlata na 59. mestu. Opšte je poznato da je oblast u dolini Peka važila za predeo koji je bogat zlatom. Eksploatacija zlata iz rečnih nanosa Peka počela je dolaskom Rimljana.

Izazov za geologe

Medgold trenutno ima pet odobrenih istražnih prava u blizini opštine Bosilegrad koja pokrivaju približno 470 kvadratnih kilometara. Pored istražnih prava u okviru Tlamina, tu su još i tri koja čine projekat Ljubata. Prema uverenju Kanađana, ovaj pojas Srbije nije dovoljno istražen, iako je geološki veoma dobro kartiran. Istraživanja na ovom delu počela su još pedesetih godina kada su jugoslovenske državne kompanije istraživale olovo i cink. Tokom tog perioda plemeniti metali nisu bili uobičajeno ispitivani.

Vesti online/ Nada S. Preradović

Više od stotinu životinja iz azila kod Novog Sada čeka udomljenje, nakon smrti čoveka koji se o njima brinuo

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Novinar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Next Post

Brnabić: Nadam se da Lukašenko neće zameriti, sinhronizujemo se sa spoljnom politikom EU

Čet avg 27 , 2020
Brnabić: Nadam se da Lukašenko neće zameriti, sinhronizujemo se sa spoljnom politikom EU Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da se Beograd pridružio Deklaraciji Evropske unije (EU) o Belorusiji […]