Tramp i Putin ostavili 30 miliona Kurda u nemilost Erdoganovoj krvavoj vojnoj mašineriji

Tramp i Putin ostavili 30 miliona Kurda u nemilost Erdoganovoj krvavoj vojnoj mašineriji

NAJVEĆI NAROD BEZ DRŽAVE Ima ih 30 miliona, a sada su ostavljeni na milost i nemilost ERDOGANOVOJ VOJNOJ MAŠINERIJI

“Nema prijatelja osim planina” – čini se da vesti o kojima proteklih dana bruje svetski mediji potvrđuju ovu staru kurdsku izreku. Amerika je odlučila da povuče svoje vojne trupe sa severa Sirije i ostavi svoje dojučerašnje saveznike Kurde na milost i nemilost nadmoćnoj turskoj vojnoj mašineriji.

Tramp i Putin ostavili 30 miliona Kurda u nemilost Erdoganovoj krvavoj vojnoj mašineriji
Ilustracija

Pre samo pet godina svet je sa strepnjom gledao kako sirijski i irački gradovi padaju u ruke ekstremističke Islamske države. Velike sile bile su zatečene, a neke su se držale po strani zbog svojih geopolitičkih interesa.

Jedina snaga koja se odmah suprotstavila novoj opasnosti bila je kurdska vojska. Iako malobrojniji i slabije naoružani, oni su uspeli da uspore napad islamista, a svet je tada slavio “spartanski pohod” njihovih hrabrih ratnika.

Tramp i Putin ostavili 30 miliona Kurda u nemilost Erdoganovoj krvavoj vojnoj mašineriji
Screenshot

Problemi za Kurde počeli su istog trenutka kada je je ratni deo priče u borbi protiv Islamske države priveden kraju. Međunarodnim silama oni više nisu bili potrebni, dok su zemlje poput Turske, Iraka i Irana strahovale da bi politički ojačani Kurdi nakon rata mogli da ostvare svoja prava i interese.

Turske planove o ofanzivi na kurdski sever Sirije Amerika je poslednjih godina uglavnom ravnodušno posmatrala, a onda je i zvanično rešila da se skloni s puta.

Preplašeni Kurdi danas su dočekali novi napad, poslednji u nizu nakon decenija masakara, progona i represija vršenih nad “najvećim narodom bez zemlje”.

Screenshot

San o Kurdistanu

Istorijski nomadi Kurdi raštrkali su se širom planinskih predela Sirije, Iraka, Irana, Turske i Jermenije. Jedan su od starosedelačkih naroda mesopotamijskih visoravni u ovoj oblasti.

Kurdima, čiji se broj procenjuje na oko 30 miliona, zajednička je rasa, kultura i jezik, ali oni nikada nisu imali svoju državu. Kada je Osmansko carstvo poraženo u Prvom svetskom ratu, pobedničke zapadne sile iscrtale su kurdsku državu, poznatu kao Kurdistan, ali ona nikada nije formirana.

Od tada se Kurdi bore za svoju autonomiju, nezavisnost i obećanu državu, a zauzvrat su postali predmet represije zemalja na čijim teritorijama žive. Svaki njihov pokušaj da ostvare san o svojoj teritoriji proteklih 80 godina bio je brutalno ugušen.

Tramp i Putin ostavili 30 miliona Kurda u nemilost Erdoganovoj krvavoj vojnoj mašineriji
Printscreen

U Iraku je Sadam Husein pokušao da eliminiše Kurde, a najozloglašeniji napad na njih izveo je hemijskim oružjem u gradu Halabdža 1988. godine. U Turskoj, Radnička partija Kurdistana (PKK) se već tri decenije bori sa vladom.

U Siriji oko 300.000 Kurda je bilo bez državljanstva i zabranjeno im je korišćenje sopstvenog jezika i kulture. Danas u ovoj državi Kurdi uglavnom vladaju sobom od kada je Bašar al Asad povukao većinu svojih snaga iz njihovih regiona 2012. godine. Te teritorije imaju dosta nafte i poljoprivrednih dobara. Danas kurdski prostori predstavljaju najstabilnije i najbolje vođene teritorije u ovom delu sveta, uprkos duboko ukorenjenoj korupciji.

U prvim borbenim redovima protiv islamista

Kurdi su bili američki saveznici protiv Islamske države od 2015. godine. Te godine formirane su Sirijske demokratske snage (SDF), paravojne snage sastavljene od različitih etničkih grupa čiju su većinu činili Kurdi.

Prema pisanju “Gardijana”, početkom 2015. godine Islamska država je “gazila” preko vojski Bliskog istoka i pretila Zapadu i tada se Amerika obratila Kurdima za pomoć.

Nekoliko meseci ranije, Islamska država je napala enklavu oko severnog sirijskog grada Kobanea, prisilivši desetine hiljada ljudi da pobegnu preko obližnje turske granice. Turska je tada odbila da napadne položaje islamista, niti je dozvolila turskim Kurdima da pređu granicu i pomognu sirijskim.

U januaru 2015. godine, u borbi u kojoj je poginulo 1.600 ljudi, kurdske snage su povratile kontrolu nad Kobenom.

Pod zastavom SDF-a Kurdi su, uz pomoć vazdušnih napada saveznika predvođenih Amerikom, oterali borce Islamske države iz više desetina hiljada kvadratnih kilometara teritorije na severoistoku Sirije i uspostavili kontrolu nad velikim delom granice sa Turskom.

Tramp i Putin ostavili 30 miliona Kurda u nemilost Erdoganovoj krvavoj vojnoj mašineriji

Tramp i Putin ostavili 30 miliona Kurda u nemilost Erdoganovoj krvavoj vojnoj mašineriji
Screenshot

U oktobru 2017. godine, Kurdi su napredovali jugoistočno prema provinciji Dair al Zor, poslednjem uporištu islamista u Siriji. Grad Baghus, poslednja teritorija koju je Islamska država kontrolisala u Siriji, pao je u ruke SDF-a u martu ove godine.

Kurdi, koji su ostavljeni da se nose sa hiljadama islamista zarobljenih tokom poslednje dve godine borbe, sada su dočekali invaziju Turske koja želi da uspostavi sigurnu zonu unutar severa Sirije u koju će vratiti dva miliona sirijskih izbeglica.

Takođe, sirijska vlada koju podržava Rusija želi da povrati kontrolu nad celom svojom teritorijom.

Pretnja za Tursku

Erdogan od danas u dvodnevnoj poseti Srbiji
Foto: Presidential Press Service via AP

Višedecenijsko neprijateljstvo između Turske i Kurda ima duboke korene i često je dovodilo do krvoprolića.

Kao odgovor na ustanke dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kurdska imena i nošnje bili su zabranjeni, upotreba jezika ograničena. Čak je i zabranjen kurdski etnički identitet, a taj narod je označen kao “planinski Turci”.

Abdula Okalan je 1978. godine osnovao PKK i pozvao na nezavisnu državu unutar Turske. Grupa je šest godina kasnije započela oružanu borbu u kojoj je poginulo 40.000 ljudi, a stotine hiljada je raseljeno.

Narednih decenija PKK se izborio da Kurdi dobiju veću kulturnu i političku autonomiju, ali turska vlast nikada nije prestala da ih doživljava kao pretnju.

Kurdi su od Ankare tražili nezavisnost na nepriznatom referendumu 2017. godine. Tome su prethodila masovna hapšenja Kurda i vazdušni napadi na kurdske separatiste na severu Iraka.

Turska, koja održava vojno prisustvo na severu Sirije od avgusta 2016. godine, tvrdi da su tamnošnji kurdski vojnici produžena ruka PKK-a koja za cilj ima otcepljenje oružanom borbom i da, kao teroristička grupa, moraju biti eliminisani.

“Zašto Zapad ćuti?”

Poslednjih nekoliko godina, kako su pretnje o turskoj invaziji na sever Sirije postale glasnije, Kurdi žive u strahu od okupacije i pitaju se: “Zašto Zapad ćuti?”.

Nemački lekar Gerhard Traber, koji je obišao taj region kako bi na licu mesta pomogao ljudima, još je prošle godine u autorskom tekstu za “Dojče vele” naveo da Kurdi strepe od novog rata i razaranja.

– Vidim to na njihovim licima. I bez reči znam za njihovu zbunjenost, razočaranje i strah od toga da ostanu sami. “Mi smo rođeni u Kobaneu, tu su strah, nevolja, patnja i smrt deo života”, kaže mi jedan hirurg iz te oblasti koji ne želi da mu se pominje ime jer se plaši za porodicu i sebe – objašnjava on.

Tramp i Putin ostavili 30 miliona Kurda u nemilost Erdoganovoj krvavoj vojnoj mašineriji

Kobane je, kako objašnjava, neposredno na granici sa Turskom “pa su ljudi u ovom gradu izloženi vojnim pretnjama antidemokrate Redžepa Tajipa Erdogana”.

– On i njegovi sledbenici kurdske borce protiv Islamske države etiketiraju kao teroriste. Erdogan je vec u regionu Afrin protivno međunarodnom pravu vodio rat i ciljano ubijao civile. Sve to mi u slobodnom demokratskom svetu znamo, ali ćutimo – objašnjava nemački lekar.

Dodaje da mu žitelji Kobanea kažu da se “kurdska priča patnje ponavlja svakih 20 do 25 godina”.

– Toj humanitarnoj katastrofi treba da se usprotivimo mirno i odlučno – zaključuje Trabert.

“Invazija je počela”

Najveći strah Kurda može se ostvario se danas kada je nestrpljivi Erdogan proglasio početak invazije na severoistok Sirije.

On je dalje napisao da će ovom operacijom nazvanom “Izvor mira” ukloniti “terorističku pretnju” Turskoj.

– Zahvaljujući sigurnoj zoni koju ćemo stvoriti, osiguraćemo da se sirijske izbeglice vrate u svoje zemlje. Zaštitićemo teritorijalni integritet Sirije i osloboditi stanovnike regiona od naleta terora – napisao je on.

Visoki turski zvaničnik Fahretin Altun je jutros pozvao međunarodnu zajednicu da se “okupi” iza Ankare kako bi zajedno “neutralisali” sirijske kurdske borce i oslobodili lokalno stanovništvo “jarma naoružanih razbojnika”.

Dok je Ankara gomila snage, lokalne vlasti na severoistoku Sirije predvođene Kurdima, pozvale su na “opštu mobilizaciju” duž granice sa Turskom.

– Pozivamo naš narod, sve etničke grupe, da se pomere ka oblastima bliže granici sa Turskom radi sprovođenja akcija otpora tokom ovog osetljivog istorijskog vremena – navela je lokalna vlast, poznata kao Autonomna administracija severa i istoka Sirije.

Međunarodnu zajednicu su pozvali da ispuni svoje obaveze, pošto bi “humanitarna katastrofa” mogla da zadesi njihov narod.

Prethodno su kurdske snage i dve sirijske grupe aktivista objavili da su ekstremisti Islamske države izveli rano jutros napad u Raki, na severu Sirije, a da su meta napada bili pripadnici SDF-a.

Izvor: Blic/ Jovana Radovanović

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Direktor škole u Azanji obljubio devojčicu! Rekao joj da ode u svlačionicu i obuče crvenu haljinu, a onda je ušao za njom...

čet okt 10 , 2019
Direktor škole u Azanji obljubio devojčicu! Rekao joj da ode u svlačionicu i obuče crvenu haljinu, a onda je ušao za njom… Damir Živković (39), bivši direktor Osnovne škole “Radomir […]

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds