Za četiri godine BiH je napustilo više od 200.000 ljudi

Za četiri godine BiH je napustilo više od 200.000 ljudi
Foto: dolinalasve.info

Za četiri godine BiH je napustilo više od 200.000 ljudi

BiH godišnje u proseku napusti najmanje 50.000 njenih građana, a neviđeni kolaps na domaćem tržištu rada mogao bi da se desi za nepunu godinu, kada će u Nemačkoj na snagu stupiti zakon koji će pojednostaviti i ubrzati procedure odlaska.

To potvrđuju i u agencijama koje posreduju pri zapošljavaju naših radnika u ovoj državi, kojoj trenutno nedostaje 1,2 miliona radnika svih profila.

Za četiri godine BiH je napustilo više od 200.000 ljudi
Pixabay

U agenciji „VGAgentur“ kažu za Srpskainfo da najviše naših građana odlazi u zapadnu Nemačku. Slede Slovenija, Slovačka, Češka, Mađarska, Švedska, a u poslednje vreme stanovnici BiH masovno idu i u Hrvatsku. Međutim, čak 80 odsto onih koji su otišli u neku od ovih zemalja planira da prvom prilikom pređe u Nemačku.

– Analiza nemačke ambasade pokazuje da godišnje izdaju oko 20.000 viza – radnih i boravišnih, što znači da je u poslednje četiri godine iz BiH u ovu zemlju otišlo 80.000 građana. U ovom periodu je, u Sloveniju, Slovačku, Češku, Hrvatsku, pa onda u Nemačku, otišlo još 80.000 ljudi. Treća kategorija, oko 50.000 njih, jesu oni koji odu u procesu spajanja porodica, što znači da je u protekle četiri godine BiH napustilo najmanje 200.000 njenih građana – kaže vlasnik ove agencije Vlastimir Vidić.

Useljenička zemlja

Upozorava da od 1. januara naredne godine treba da budemo spremni na još masovniji odlazak mladih iz RS i BiH.

– Novim zakonom Nemačka će dobiti useljenički status poput Kanade, što znači da će svaki kvalifikovani i visokokvalifikovani radnik, bez obzira da li se nalazi na listi deficitarnih zanimanja u Nemačkoj, imati mogućnost da konkuriše za termin u ambasadi. Čekaće najviše tri-četiri sedmice, a onda, uz određene provere, dobijati ulaznu, boravišnu vizu na šest meseci. Odmah će prijaviti koje zanimanje želi da radi, a u roku od pola godine imaće obavezu da pronađe poslodavca, dok će radnu vizu rešavati u Nemačkoj – objašnjava Vidić, koji radi kao vozač autobusa u gradskom prevozu u Minhenu.

Podsetimo, Nemačka će početkom naredne godine dobiti status useljeničke zemlje, nakon čega će na godišnjem nivou biti odobravano 400.000 ulaznih viza za radnike iz celog sveta.

Zanimljivo je da, od ukupno 266.000 novouseljenih u Nemačku van zemalja EU tokom prethodne godine, čak osam odsto otpada na građane iz BiH, pokazala je analiza nemačkog Zavoda za statistiku “Destatis” iz Vizbadena.

BiH se, tako, našla na trećem mestu po broju useljenika u Nemačku, iza Indije i Kine, a nemački poslodavci ne kriju da su najzadovoljniji upravo našim radnicima.

Nezadovoljstvo

I predstavnik MMF u BiH Francisko Parodi upozorio je da BiH, prema procenama, svake godine napusti do 40.000 ljudi.

– Ovoliki broj je alarmantan – poručio je Parodi.

Prema podacima Unije za održivi povratak, samo od početka ove godine Bosnu i Hercegovinu je napustilo oko 30.000 ljudi.

– Zaista pokušavamo da prikažemo realno stanje na terenu. Pojava je masovna, ljudi odlaze, napuštaju svoja radna mesta, i to vrlo stabilna radna mesta. Frapiralo nas je, kad smo pričali s tim ljudima, što oni teška srca odlaze, ali nemaju izbora jer je prošlo puno godina, a nisu videli nikakav pomak nabolje – saopštili su iz ove unije.

Nemački mediji ocenjuju da je sve masovniji odlazak ljudi sa ovih prostora posledica ne samo lošeg standarda, nego i, generalno, ekonomsko-političke nesigurnosti i nepoverenja građana da će u BiH u skorije vreme biti bolje.

Poseban akcenat stavljaju na korupciju i nestabilnu političku situaciju, koji u inostranstvo teraju i one koji ovde imaju rešeno stambeno pitanje i dobar posao.

Poseban problem je to što iz BiH uglavnom odlaze ljudi između 20 i 40 godina, koji su u zenitu radne i reproduktivne sposobnosti.

Pixabay

Napuštaju BiH s namerom da se nikad ne vrate

Kad je reč o mjerama za spas ekonomije i demografije u BiH, Vidić kaže da je, po svemu sudeći, prekasno za to.

– Za sve nivoe političke i ekonomske vlasti i insitucija u BiH najvažniji zadatak treba da bude upravo rešavanje problema odlaska mladih ljudi i stručne radne snage, odnosno dramatičnih demografskih promena. Umesto toga, traje tragikomična predstava o formiranju vlasti na državnom nivou. Njima je važnije pitanje nekave mape puta u NATO, od katastrofalnog odliva i seobe stanovništva. Po principu: „selo gori, a baba se češlja“ – kaže Vidić.

Izvor: Blic/  Maja Bašić

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*