Milica Eseš Pinter: Mladost je lepa i teška. Lagano je tek onda kad je već prilično kasno. I kad shvatiš, prošlo je.

Milica Eseš Pinter: Mladost je lepa i teška. Lagano je tek onda kad je već prilično kasno. I kad shvatiš, prošlo je.

Milica Eseš Pinter: Mladost je mladost, uvek ista. U kakvo god vreme da je staviš, u kakve god okolnosti da je posadiš…

Devedesetih se živelo teško. Baš teško. Staro još nije prošlo, novo još nije došlo. U unutrašnjosti naročito.

Piše: Milica Eseš Pinter

Ljudi su izgubili kompas i tumarali po sopstvenim životima. Dobrostojeći radnici koji su preko noći postali siromašni sloj društva, više se nisu snalazili i nisu znali šta vise ne mogu, a šta bi eventualno mogli. Vrlo malo ljudi se „snašlo“ i iskoristilo gužvu. Ostali su ih gledali otvorenih usta i praznih ruku.

Za nas omladinu, ponovo ću naglasiti, iz unutrašnjosti, život je tek počinjao. I to kakav život! Život u kojem nije bilo pravila i u kojem si od samog starta prisiljen na improvizaciju. Ništa nije bilo izvesno, ni sigurno. Odrastao si željan, gladan svega, širom otvorenih očiju, sa osećajem da ćeš iskočiti iz sopstvene kože od silne potrebe da se otisneš u neke ozbiljne, zrele, odrasle priče, da sam sebi obezbediš ono što, iz tvoje perspektive nesposobni, roditelji nisu mogli.

Kao kroz maglu sećajući se nekog spokojnog i veselog detinjstva, sada, kad imam 38, shvatam koliko je svim tim roditeljima moralo biti teško i strašno.

Ali vraćam se na „nas“, na prvu generaciju koju je trovao tehno, tehno, tehno folk i sve što uz njega ide.

Dečaci kao dečaci, njima je nekako uvek bilo lakše. Njihova garderoba i kozmetika nije bila previše komplikovana, ni zahtevna. Kosu su šišali na keca, ostavljajući šiške mnogo duže, dižuci ih gelom. Oni odvažniji su sa strane izvlačili munje i gromove, po ugledu na Vanila Ajsa i jos neke repere, čijih imena sad ne mogu da se setim. Crnački fazon bio je in. Spuštene trenerke i farmerice, razvezane patike. Rokeri i pankeri bili su u svom prepoznatljivom izdanju, sa martinkama ili vojničkim čizmama, koje je bilo daleko lakše naći, izbušenih ušiju, puštenih kosa, sa lancima i katancima.

Mali broj „normalnih“ nosio je obične jakne i farmerice 501, koje smo uostalom nosile i mi, ne znam kako je to tad bilo, to je valjda bio univerzalan model.

Za devojke je već bilo teže. Kozmetike je bilo malo, teško se do nje dolazilo, a kvalitetne skoro nikako. Dalijine masne senke i ruževi domaće proizvodnje naših mama, vec su počele ozbiljno da se rasušuju i raspadaju od starosti, bajate i neupotrebljive.

U lokalnim buticima počela je da se prodaje kozmetika sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta. Tezge na ulicama i pijacama bile su pune Fa krema koje su imale odvatan miris plastike, pasti za zube sa ćiriličnim natpisima i Impuls dezodoransa iz ko zna kojih izvora.

Na moj maler, a ja sam maleru sklona, 1997. dobijem vitiligo. A sa sedamnaest godina imaš oči kao sova i svaku mrvicu razlike u boji kože primetiš.

Milica Eseš Pinter: Mladost je lepa i teška. Lagano je tek onda kad je već prilično kasno. I kad shvatiš, prošlo je.

Danas, posle 21 godinu, svoje fleke ne primećujem, a da stvar bude smešnija, ne primećuju ih ni moji prijatelji, saradnici, sagovornici, uopšte niko oko mene ne obraća pažnju na moju falinku. A tad…

I tako krenem ja u potragu za odovarajućim puderom… Ako nađeš puder odgovarajuće nijanse, sigurno nije i odgovarajućeg kvaliteta. Ako nekim čudom nađeš oboje u jednom i još se uklapa u tvoj jadni budžet, pravo čudo! Ako ga i kupiš, budi siguran da ga više nećeš naći za mesec dana, kad ovaj prvi potrošiš.

Išla sam ja, sad tek vidim, svakojaka. Kao Indijanac, u svim ratničkim bojama. Jer ne biva da staviš samo puder, moraš onda i maskaru i lajner i senku… Mora komplet sve. Svaki put, za najmanji i najkraći izlazak iz kuće, ide komplet fasada. Muke. Nije postojao fiksator šminke, morao si na svakih par sati da proveriš stanje i papirnom maramicom, ako je imaš, ako nemaš posluži se negde toalet papirom, upiješ viškove masnoće i šminke skupljene po naborima kapaka. Da popraviš ruž, zagladiš liniju ispod oka… Morao si biti vešt i domišljat. Nije bilo konturisanja, nije bilo podloge za ovo i ono. Nije bilo tupfera, losiona, skidača, vlažnih maramica, sjajeva i šljokica, nije bilo ekstenzija, permanenta… Oslanjao si se na improvizaciju našu nasušnu.

Pre par dana zalutah sa ćerkom u obližnji Lili:

– Hajde mama, izaberi sebi maskaru. Kakvu želis?

– Plavu!

– Plavu?

– Da, plavu!

– Hm…. Kakvu želiš četkicu?

– Kako, kakvu želim četkicu?

– Pa za volumen, za dužinu, za definisanje, za uvijanje, silikonsku, spiralnu, kupastu, ravnu…?

– Aman dete, maskaru, običnu, plave boje, sa četkicom sa dlačicama.

– Jesi sigurna sa dlačicama, ne onu kao ježić, sa bocama, silikonsku?

– Sigurna sam jer ne znam ni kako ta izgleda!!!

– Dobro,dobro…

Našlo mi dete maskaru. Doduše, nema plava. Al’ našla mi crnu i dobra je. A šta sve nema u Liliju… Kako je lako biti lep u današnje vreme. Sto vrsta pomagala i od svake vrste sto podvrsta… Kupuju devojke, mažu se, fajtaju, peglaju, uvijaju, senče… Kako je lako biti lep i sa tim i bez toga.

A kako je tesko biti mlad, kao i uvek.

I kad razmislim, onako nasamo sa sobom, bila su teška vremena i bilo je svakojako. Ali je bila lepa ta naša mladost. Kao i svaka mladost. Ma koliko smo bili nezadovoljni, izgubljeni, besni. Mladost je mladost, uvek ista. U kakvo god vreme da je staviš, u kakve god okolnosti da je posadiš. Lepa sama po sebi. Lepa i teška.

Lagano je tek onda kad je već prilično kasno.

I kad shvatiš, prošlo je.

Milica Eseš Pinter

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

PSS: Ministar i njegov sindikat dovode u zabludu zaposlene u MUP

sub jul 27 , 2019
PSS: Ministar i njegov sindikat dovode u zabludu zaposlene u MUP Na sajtu ministra unutrašnjih poslova nebojsastefanovic.rs  i na sajtu Nezavisnog sindikata policije  nsp.policija.org.rs , juče,  26.07.2019.,  pojavile su se […]
PSS: Ministar i njegov sindikat dovode u zabludu zaposlene u MUP

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds