Dvizac: Obrisala je sopstveni život, shranjena je bez krsta, bez imena, bez reči oproštaja…

1

Dvizac: Obrisala je sopstveni život, shranjena je bez krsta, bez imena, bez reči oproštaja…

Volela je i bila voljena. Ljubila je bila ljubljena. Birala je a bila je izabrana. Od pogrešnog. Prekasno je to shvatila.

Rodila mu je sina. Nije se promenio na bolje. Kao što je i nju smatrao svojom ličnom svojinom, tako se odnosio i prema sinu.

Dvizac: Obrisala je sopstveni život, shranjena je bez krsta, bez imena, bez reči oproštaja...
Piše: Rajko Roki Dvizac

Ona je želela da završi fakultet koji ona nikad nije do kraja završila – diplomirala. On je u njemu video svog naslednika svojih prljavih poslova.

Ona je sina učila da bude fin, džentlmen, gospodin… On je od njega pravio kabadahiju, budućeg kriminalca.

Počele su svađe. Nisu je toliko bolele batine koje je dobijala sve češće, koliko otuđenje sopstvenog deteta.

Na kraju je oterana. Samo sa koferom i par krpica.

On je ostao u stanu sa sinom u Novom Sadu a ona se vratila kod majke u svoju malu varoš. U prašinu provincije iz koje ju je sa lažima i slatkim obećanjima odveo u veliku varoš, u Novi Sad.

Sa sobom je donela sinovljeve stvari dok je bio beba i jednu jedinu sliku – ona i sin u njenom naručju.

Bio joj je zabranjen dolazak, nije mogla ni da s vremena na vreme da poseti sina jedinca. Samo jednom je pokušala i vratila se plava od teških batina.
Ne, nije otišla u policiju da se žali, Da traži zaštitu, da traži svoje pravo. Znala je da on ima debele veze i da je svaki njen pokušaj unapred osuđen na propast. Povukla se u trošnu porodičnu kuću, u sebe.

Obolela je. Lekovi nisu pomagali, bolest se kao crni oblaci širila po njenom telu. Ubrzo je pala u postelju. Tad je po prvi put poželela da umre. Život joj se zgadio. Uzimala je samo lekove da koliko – toliko smiri sve jače napade bolova. S polja je devolala još uvek lepo, samo pomalo umorno kao da je neispavana a iznutra je trulila kao trula jabuka. Tuga je bezobrazno i bezobzirno izjedala i dušu i telo.

Kraj se približavao a ona se još uvek nadala da će začuti šrkipu automobila sa novosadskim tablicama koja će joj dovesti sina. Da ga bar vidi, da ga zagrli, da ga poljubi poslednji put. On je već stasao u momčića, postao pravi mangup. No, želja joj se nikad nije ispunila.

Pred smrt zatražila je od majke da bude sahranjena bez ikakvog vidljivog obeležja. Brisala je sopstveni život, brisala je uspomenu, brisala je nadu da će možda jednog dana njen sin poželeti da joj dođe bar na grob. Možda je to bila njena surova osveta ali samo tako je mogla i htela da umre.

I – umrla je. Majka joj je ispunila poslednju želju. Samo ona i grobari su znali gde je sahranjena. Bez krsta, bez imena, bez reči oproštaja…

Od ovog događaja prošlo je deset godina. U međuvremenu joj je umrla i majka a grobari koji su je sahranili premešteni su na drugo radno mesto. Kad se najzad sin pojavio u maloj provincijskoj varoši niko nije mogao da mu kaže gde je majčin grob. Cveće koje je kupio ostavio je na ulazu u groblje, dve jabuke i jednu veliku sveću. Neupaljenu…

Otac mu je ubijen u jednoj sačekuši nekoliko meseci pre njegovog dolaska u rodnu varoš njegove majke.

Po povratku u Novi Sad dugo je razmišljao šta da uradi. Kako da ispravi, kako da popravi nepopraljivo. Na kraju je doneo odluku. Podigao je spomenik ocu ali pored očevog imena i slike, stavio je i majčinu sliku i ime. Rastavljena porodica je ponovo bila “zajedno”. Bar simbolično.

Sledećeg jutra se spakovao i tiho otišao, bolje reći pobegao iz Novog Sada, iz svog života gradskog kriminalca. Niko ne zna gde je otišao. Jedni su pominjali Argentinu, drugi Australiju a treći Švedsku.

Počeo je novi život, promenio ime, promenio posao ali uspomene nije mogao. Poneo ih je sa sobom. Jedina zajednička slika njega, oca i majke su mu vrednije od kofera punog dolara koje je sa sobom poneo u beli svet.

Oženio se. Ima kćerku i sina. Dao im je imena svojih roditelja…

Rajko Roki Dvizac

Dvizac: Obrisala je sopstveni život, shranjena je bez krsta, bez imena, bez reči oproštaja…

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Dvizac: Obrisala je sopstveni život, shranjena je bez krsta, bez imena, bez reči oproštaja...

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

Novinar

One thought on “Dvizac: Obrisala je sopstveni život, shranjena je bez krsta, bez imena, bez reči oproštaja…

  1. Predivna tužna životna priča.

    Ovako ume da ispriča samo moj prijatelj, sjajan narator, Rajko Dvizac.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Jelinčič: Makron nema dece, Junker nema dece, Merkelova nema dece, Tereza Mej nema dece... nije ih briga što će ostaviti propast iza sebe kad umru

sri maj 22 , 2019
Jelinčič: Makron nema dece, Junker nema dece, Merkelova nema dece, Tereza Mej nema dece… nije ih briga što će ostaviti propast iza sebe kad umru Gostujući u emisiji banjalučke televizije […]
Jelinčič: Makron nema dece, Junker nema dece, Merkelova nema dece, Tereza Mej nema dece... nije ih briga što će ostaviti propast iza sebe kad umru

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 10 seconds