Zašto su ljudi jedina vrsta koju pogađa srčani udar

Zašto su ljudi jedina vrsta koju pogađa srčani udar

Istraživači kažu da se objašnjenje za kadriovaskularne bolesti ljudi krije u genetskim mutacijama.

 Zašto su ljudi jedina vrsta koju pogađa srčani udar
Novo istraživanje tvrdi da je genetska mutacija koja se odigrala pre više miliona godina zaslužna za to što smo skloniji kardiovaskularnim bolestima od drugih životinj, Pixabay

U nekom trenutku, pre između dva i tri miliona godina, naši preci su „izgubili” jedan gen.

Genetska mutacija je deaktivirala gen po imenu CMAH i ta karakteristika prenosila se kroz evolutivni lanac sve dok se pre 200.000 godina nije razvio Homo sapiens.

U novoj studiji istraživača sa Univerziteta u Kaliforniji, Medicinskog fakulteta u San Dijegu, kao posledica ove mutacije, ljudi su postali izrazito podložni srčanim udarima.

Kardiovaskularne bolesti su širom sveta vodeći uzroci preranih smrti (tačnije, među ljudima mlađim od 70 godina), pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Oni su zaslužni za skoro trećinu smrti godišnje širom sveta – 17,9 miliona – a očekuje se da će pre 2030. godine ta cifra dostići 23 miliona.

U većini slučajeva, uzrok je ateroskleroza – zagušenje arterija masnim naslagama – koja smanjuje dotok krvi do vitalnih organa.

Zašto su ljudi jedina vrsta koju pogađa srčani udar

Ali, iako je ovo stanje kod ljudi uobičajeno, a „praktično je nepostojeće” kod drugih sisara – ne postoji ni kod šimpanzi koje vode sedentarni način života, a ima vrlo malo dokaza da je prisutno kod kitova i delfina.

Šta se dogodilo ljudima da postanemo tome skloni?

Kardiovaskularne bolesti jedan su od osnovnih uzroka smrtnosti u svetu, podaci su UN, Pixabay

Ljudska osobina

U ranijim studijama, Ajit Varki, jedan od autora aktuelnog istraživanja, već je primetio da je ateroskleroza praktično nepostojeća kod svih životinja sem kod ljudi.

U eksperimentu sprovedenom pre deset godina, šimpanze i drugi sisari posmatrani su u zatočeništvu kako bi se videlo da li faktori rizika zajednički za ljude (kao što je sedentarni način života, hrana bogata mastima i holesterolom, i visok krvni pritisak) mogu kod ovih životinja da dovedu do srčanih udara.

Ali tu nije zabeleženo ništa značajno. Među šimpanzama, srčani udari bili su retki i nije ih izazivala ateroskleroza.

To je istraživače navelo da zaključe kako životinje pate od kardiovaskularnih bolesti samo ako su genetski modifikovane da funkcionišu slično ljudima ili im se posluži neprirodno velika količina holesterola za potrebe naučnog istraživanja.

U aktuelnom istraživanju, objavljenom u Radovima Nacionalne akademije nauka (PNAS), Varki i njegov tim koristili su genetski modifikovane miševe u kojima je deaktiviran CMAKS gen, baš kao i kod ljudi. U drugoj grupi miševa, taj gen nije bio modifikovan.

Iako su obe grupe hranjene isto i bile izložene istoj rutini, grupa genetski modifikovanih miševa imala je najmanje dvaput više nataloženih masti u svojoj krvi.

„Gubitak CMAH-a kod miševa očigledno povećava predispoziciju razvoju ateroskleroze bez promene u telesnoj težili ili lipidnim profilima”, kaže studija. „Ovi podaci ukazuju na to da je ljudski evolutivni gubitak CMAH-a mogao da doprinese predispoziciji kardiovaskularnim bolestima kod ljudi.”

Pixabay

Rizici vezani za crveno meso

Istraživači ističu da postoji nekoliko faktora rizika koji povećavaju šanse za ispoljavanje kardiovaskularnih bolesti kod ljudi.

Oni uključuju nedostatak fizičkih aktivnosti, visok holesterol, godine, dijabetes, gojaznost, pušenje i unos crvenog mesa.

Međutim, kod oko 15 odsto prvi put doživljenih slučajeva ovi faktori nisu bili prisutni, kaže Varki, zbog ljudske genetske predispozicije.

„To bi moglo da pomogne da se objasni zašto su čak i vegetarijanci bez očiglednih kardiovaskularnih faktora rizika i dalje skloni srčanim i moždanim udarima”, kaže on.

Kako izgleda gen, Pixabay

Ali ljubitelji crvenog mesa imaju još više razloga da im zaključci studije ne budu po ukusu, jer su rizici za njih još veći, kaže studija.

CMAH gen proizvodi tip sijalinske kiseline po imenu Neu5Gc, koju unosimo kad jedemo crveno meso.

Nakon što je CMAH gen deaktiviran kod naših predaka, ljudima je ponestalo Neu5Gc i telo je počelo ovu supstancu da tretira kao nešto što dolazi spolja.

Kad unosimo velike količine Neu5Gc-a prisutnog u crvenog mesu, pokrećemo imunu reakciju antitela, što može da dovede do hronične upale po imenu ksenosijalitis.

Na osnovu aktuelnih i prethodnih posmatranja, istraživači su povezali tu upalu sa povećanim rizikom od kancera i kardiovaskularnih bolesti.

U studiji, miševi koji su dobijali ishranu bogatu Neu5Gc-om doživeli su 2,4 puta veću aterosklerozu.

Pazite kako se hranite, Pixabay

Potraga za novim vezama

Istraživači kažu da bi ova imuna reakcija mogla da rasvetli vezu između velikog unosa crvenog mesa i nekih tipova kancera – ali to je oblast koja mora dodatno da se prouči.

Kad su tačno i kako naši hominidni preci izgubili CMAH gen koji sintetizuje Neu5Gc ostaje zagonetka.

Postoje neke hipoteze zasnovane na prirodnoj selekciji, ali istraživači kažu da ne možemo da isključimo ni mogućnost nasumičnog fenomena koji je prenošen sa generacije na generaciju sve dok nije stigao do Homo sapiensa. Naučnici znaju, međutim, da je gubitak CMAH gena podario Homo sapiensu najmanje druge dve korisne karakteristike: mogućnost da prepešači duge razdaljine i ograničenu plodnost.

Varki veruje da će nova otkrića o gubitku gena otvoriti vrata novim terapijama za lečenje kardiovaskularnih bolesti.

Izvor: BBC News/ Edison Vejga

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Vladika Nikolaj: Srpski narod da se moli Bogu da ga spase od kulture!

sri sep 18 , 2019
Vladika Nikolaj: Srpski narod da se moli Bogu da ga spase od kulture! Jedan od dvojice najboljih novinara današnjice Mile Perić, 17. septembra 49. godine od rođenja Aleksandrovog, podsetio nas […]
Vladika Nikolaj: Srpski narod da se moli Bogu da ga spase od kulture!

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds