To grubo lice i ta mekana duša – Čarls Bukovski

To grubo lice i ta mekana duša – Čarls Bukovski

Čarls Bukovski je američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Iako nije formalno pripadao, smatra se za jednog od najuticajnijih pisaca bitničke generacije.

Čarls Bukovski rođen je 16. avgusta 1920 godine u Andernahu, Nemačka. Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života.

Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom verovatno najboljem romanu Bludni sin.

Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac.

To grubo lice i ta mekana duša – Čarls Bukovski

Posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari preko praga, napušta koledž i odlazi od kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca.

Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju; u decenijama koje slede posvetiće joj neke od najlepših i najemotivnijih pesama. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam.

Nakon razilaženja sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola, ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa „Arlekin“. Počinje ponovo da piše poeziju i u naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bu radi kao novinar u „Arlekinu“ gde i objavljuje nekoliko svojih pesama.

Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu „Post Office“.

Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama „Flower, Fist and Bastial Wail“ Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka.

Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča “ All Assholes in the World and Mine“ objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama „At Terror Street and the Agony Way“ (1968) i „The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill“ (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom „The Notes of the Dirty Old Man“ u časopisima „Open City“ i “ Los Angeles Free Press“ koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije.

Godine 1970. definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće „Black Sparrow Press“ Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju; taj „ugovor“ trajaće simbolično do kraja života.

Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman „Post Office“.

Zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova.

Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma „Bukovski“ reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama; obilazi i svoje rodno mesto.

Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok.

Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Igrom slučaja piše scenario za film „Barfly“ koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom i Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama “ The Last Night of the Earth Poems“, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca.

Kod nas, najvažnija dela Čarlsa Bukovskog, uključujući pesme, priče, putopise, dnevnike, intervjue i nepravedno skrajnuta, a sadržajem bogata pisma, objavila je izdavačka kuća Lom iz Beograda.

Izvor: Vesti online

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

SSP: Poreska uprava poklanja desetine miliona Srđanu Milovanoviću vlasniku TV Prva i O2, dok Maja Pavlović štrajkuje glađu!

sub avg 17 , 2019
SSP: Poreska uprava poklanja desetine miliona Srđanu Milovanoviću vlasniku TV Prva i O2, dok Maja Pavlović štrajkuje glađu! Stranka slobode i pravde pita koliko je još novca potrebno oteti od […]

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds