Mandić: Živimo u govnima šovinističkih elita nastalih raspadom Jugoslavije. Ko nam je kriv kad smo pizde

Mandić: Živimo u govnima šovinističkih elita nastalih raspadom Jugoslavije. Ko nam je kriv kad smo pizde

Ima ona čuvena – posle mene potop. A ja kažem – posle mene Jugoslavija, reči su Igora Mandića, poznatog novinara, pisca…

Brioni – sunčano podne 29. jula. Na terasi sasvim netipičnog restorana ali letnjeg “žarišnog mesta” Teatra Ulysses sedi Igor Mandić. I to tik uz plakat predstave koja je te večeri premijerno izvedena na Malim Brionima; “Ko se boji Virdžinije Vulf” Edvarda Olbija u režiji Lenke Udovički. Kako odoleti…

Screenshot

Publiku je, podsetimo, osvojio i knjigama “Sebi pod kožu”, “Oklop od papira”, “Za našu stvar”, “Predsmrtni dnevnik”… a razgovor je prihvatio iz taka. I uz osmeh, ne samo uz prvo pitanje.

Šta po vašem uverenju u tom komadu, koji između ostalog fokusira igru istine i laži u životu bračnog para, uvek budi reakcije, emocije, kontroverze?

– Bezobraština. Ona koja više izbija iz ljudske podsvesti nego svesti. Kad podsvest progovori, ljudi svašta laju, vređaju se, pljuju jedni druge… I van braka, a i u braku iako se često zapravo vole sve te puste godine. U komadu, znamo, stariji bračni par je pokretač radnje. Dovode stvari do paroksizma. Drama je bila velika senzacija kada se pojavila šezdeset i neke. I još je senzacionalna. Čudo je šta se sve može izroditi kad se pobudi i probudi taj najdublji sloj u čoveku.

Ne govori li iskustvo da čovek zapravo i nehotice često preuzima nametnute uloge, postaje rob normi…

– Svi to radimo. Delom pokušavamo da se odupremo barem nekim sitnicama, ali krupnicama, bogami slabo.

Šta je najaktuelnije u profesionalnom životu Igora Mandića?

– Sad više ništa. Aktuelno je moje predosećanje kraja, o tome govori i moja knjiga “Predsmrtni dnevnik”, koje, kako čujem, još ima u Beogradu, u Zagrebu nema.

Da li se Igor Mandić boji Virdžinije Vulf?

– Ne. Nego Slavice (supruga, prim.n.) i mene u komadu i predstavi. Da li ćemo se prepoznat, da li ćemo nešto naučit, da li ćemo se s time pomirit ili ćemo se ponovo posvađat, ko zna… Kroz 54 godine zajedničkog življenja – razumljivo iako dosta toga ne razumeš – mnogo je toga bivalo. To niko ne zna ko nije doživeo.

Ako bi se osvrnuli unazad i rezimirali: ko je Igor Mandić?

– E, kako to reći u samo par reči…

Ima li nešto čime ste se rukovodili kroz život, karijeru, godine..?

– Ne. Slučaj, hormoni, instinkti, razum…

Slovite za čoveka ozbiljnih moralnih nazora?

-To je sve uključeno. Ako mene pitate, moral se podrazumeva.

Teško da bi se moglo reći da je to danas aktuelno, važeće?

– Naprotiv. Pa, nije nam se raspala samo država, raspali su se i ljudi, moral, naravno, evo i život je na udaru.

Mandić: Živimo u govnima šovinističkih elita nastalih raspadom Jugoslavije. Ko nam je kriv kad smo pizde
Screenshot

U dosta navrata ste beskompromisno govorili o raspadu Jugoslavije, u čemu sada živimo?

– U govnima što su ih proizvele šovinističke elite zemalja nastalih raspadom Jugoslavije. Napujdane vanjskim pritiskom, narajcane ličnim interesom, snishodljive kapitalu i neoliberalnom konceptu… Mi, obični ljudi zapravo ništa ne možemo zaključiti. Ili zaključimo sve pogrešno. Na primer, zašto su se SAD toliko uskopistile da Srbija prizna Kosovo? Zašto, čemu…? S druge strane, Rusija to ne želi. Ta situacija nadilazi moje moći zdravorazumskog poimanja a ispravnih informacija nema nikakvih. I ko bi mi ih i dao i zašto meni… Strašni krvavi rat, kako vidimo, bio je otimačina, krađa, spoljna i unutrašnja. Hrvatska je najpre pokradena od vlastitih ljudi. Od Tuđmanovog vremena pa naovamo i tzv. elite i prišipetlje, i razbojnici i kriminalci pronašli su rupe u zakonu i legitimizirali nezakonje i bezakonje… S jedne strane unutrašnji lopovi, a s druge vanjski. Vođene vlastitim interesom i pritiskom političkog faktora, sve su šovinističke elite ovih prostora rasprodale ono što je stvorio socijalizam. Hrvatska se opet raspala na Austrougarsku monarhiju; Austrija nam drži banke, Mađarska naftu, komunikacije Nemačka, Italija… Sve prodato na sve strane.

A gde je običan čovek u svemu tome. Kopni?

– A ko nam je kriv kad smo pizde. Govorim o karakternoj osobini.

I, da li ima nade?

– Za mene nema. Uskoro će mi biti sve svejedno. Posle mene – Jugoslavija. Ima ona čuvena – posle mene potop. A ja kažem – posle mene Jugoslavija.

Izvor: Blic/ Tatjana Nježić

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Koja se probudio iz kome

pon avg 5 , 2019
Frontmen grupe „Disciplina kičme“ Dušan Kojić Koja probudio se iz kome, nakon što je pre nekoliko dana primljen je u bolnicu zbog moždanog udara. Vest je na Tviteru potvrdio novinar Galeb Nikačević: […]

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds