Šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi i uzaludni rokovi

Šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi i uzaludni rokovi
Ilustracija Novinar.rs, Foto: Screenshot

Šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi i uzaludni rokovi

U šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi, uzaludni rokovi i izostanak dijaloga

Šest meseci protesta širom Srbije dočekuje se sa manjim brojem ljudi i manje gradova u kojima se redovno održavaju. Od više desetina gradova u kojima su građani iskazivali svoje neslaganje s politikom aktuelnih vlasti, odmaknuti od političara, došlo se do karavana opozicionih lidera koji „Slobodnu zonu“, koju vlasti nazivaju šatorom, sele po gradovima Srbije. Svemu tome doprinelo je mnoštvo nepromišljenih postupaka, opšta konfuzija i promene planova, ideološka razmimoilaženje, nedoslednost… Tako se od građanske akcije koja je bila vidljiva, za šest meseci došlo do subotnjih šetnji uz formiranja stručne grupe za pregovore koju vlast ignoriše insistirajući na razgovoru u parlamentu.

Šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi i uzaludni rokovi
Foto: Narodna stranka

Po kiši i snegu, predvođeni najpre transparentnom „Stop krvavim košuljama“, a zatim i „Jedan od pet miliona“, više hiljada građana protestovalo je prethodnih šest meseci u Beogradu i drugim gradovima.

Protesti su praktično počeli u Kruševcu, gde je Savez za Srbiju 30. novembra organizovao protest pod nazivom „Stop krvavim košuljama“, a povod je bio napad na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića.

Šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi i uzaludni rokovi
 

Jedini zahtev tada bio je da „prestane nasilje” i da budu otkriveni nalogodavci napada na Stefanovića, ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića i napada na novinara Milana Jovanovića.

Od tada, međutim, na gotovo svakom narednom protestu ispostavljani su novi zahtevi.

Slogan zahvaljujući predsedniku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta poručio da nema o čemu da razgovara s liderima opozicije. Njegova opaska da neće ispuniti nijedan zahtev, makar se okupilo pet miliona ljudi je dovela je i do slogana protesta – “1 od pet miliona”. Ipak, naveo je, želi da razgovara s nezadovoljnim građanima ne precizirajući ko bi bili njihovi predstavnici ukoliko to nisu politički lideri.

Vraćanje smanjenih penzija penzionerima, ukidanje lažnih diploma, fer izborni proces, smena ministra policije Nebojše Stefanovića, ostavka direktora RTS-a Dragana Bujoševića, glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Nenada Lj. Stefanovića, ostavke ministara prosvete i zdravlja Mladena Šarčevića i Zlatibora Lončara, otkrivanje ko je rušio u Savamali… samo su neki od zahteva koji su se mogli čuti.

Definisanje jasnih zahteva došlo je tek na protestu 13. aprila u Beogradu, na koji su došli građani iz više gradova Srbije, a koji je trajao više od četiri i po sata, i to pod sloganom „Svi kao jedan”.

Objedinjeni zahtevi, kako su organizatori naveli, su: formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova, izbor novog sastava REM-a koji bi na ravnopravnim osnovama predlagale poslaničke grupe vlasti i opozicije i izbor tehničkog rukovodstva i uređivačkog kolegijuma informativnog programa RTS-a i RTV-a u kojima će članove jednako predložiti i vlast i opozicija. Ubrzo je formiran i stručni tim ljudi za pregovore s predstavnicima vlasti.

Dva meseca kasnije, isti stručni tim, predstavio je zahteve i preporuke u oblasti slobode medija i regularnosti izbora kojima bi se, kako se navodi, u narednih šest meseci mogli stvoriti uslovi za fer i slobodne izbore.

Savez za Srbiju usvojio je u celosti izveštaj Stručnog tima i taj dokument će, kako je najavljeno, predstavljati platformu Saveza za eventualni dijalog sa vlašću o uslovima za fer izbore i medijske slobode.

Sve isporučene zahteve predstavnici vlasti su ignorisali ocenjujući ih kao „smešne i besmislene”.

Ko je govorio, ko nije govorio…

Već na prvom protestu u Beogradu pojavile su se nesuglasice oko najavljenih govornika i oko toga ko „treba“ i „sme“ da govori. Prvo je Demokratska stranka Srbije saopštila da neće učestvovati u protestnoj šetnji jer je najavljeno učešće glumice Mirjane Karanović koja je, prema njihovoj oceni, „često iznosila antisrpske stavove“.

Iako najavljeni kao govornici, na samom protestu nisu govorili ni Karanović, niti košarkaški trener Duško Vujošević, što je kasnije obrazloženo time da su organizatori imali „dojavu“ da će biti incidenata ukoliko oni budu govorili. Karanović i Vujošević su istakli da odluka da ne govore nije bila njihova, već organizatora protesta.

Od građanskih do stranačkih protesta i Sporazuma s narodom

Na samom početku protesta u javnosti se spekulisalo ko ih organizuje, a ko finansira. Iako je tada naglašavano da skupovi nisu stranački, niti su u kolonama građana bila vidljiva stranačka obeležja, činjenica je da su predstavnici opozicionih stranaka i pokreta često bili na čelu kolona.

Upravo ovu činjenicu predstavnici vlasti iskoristili su da okarakterišu proteste kao političke, tvrdeći da se opozicija krije iza građana.

Istorija i protesti koji se ponavljaju

Sličnu sudbinu imali su i protesti Protiv diktature 2017. Prvi je organizovan 3. aprila, a učesnici su se okupili na poziv preko društvenih mreža. Nakon kreiranja frakcija, formiranja „Protiv diktature“ i „Sedam zahteva“ zbog neslaganja oko daljeg pravca delovanja – protesti su se naprosto ugasili. Za razliku od tih protesta kada su demonstranti nedeljama odbijali saradnju s političkim partijama, sadašnje proteste političke partije su relativno lako preuzele, nastojeći da kapitalizuju mobilizaciju građana nezadovoljnih vlastima.

Na narednim protestima u Beogradu, ali i drugim gradovima širom Srbije, sa građanima je potpisivan Sporazum, a građani su u razgovoru sa novinarima Insajdera imali podeljeno mišljenje da li veruju da se ovim dokumentom može napraviti promena – dok je za neke građane ova ideja, kako su rekli, neozbiljna, drugi su rekli da “žele da veruju” da će lideri koji su napravili Sporazum i ispuniti svoja obećanja.

Ipak, ostaje činjenica da lideri opozicije građanima nisu ponudili ništa osim šetnji i govora i dokazivanja da je protest doneo neke rezultate – kao što je optužnica protiv Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika opštine Grocka koji je optužen kao nalogodavac paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. Jedan od rezultata je pritisak građana na opoziciju kako bi bila jedinstvena, što je dvosekli mač. Mnogo je onih među demonstrantima koji ne žele da šetaju s ideološki potpuno različitim strankama i njihovim liderima.

Pretnje rokovima

Inače, neretko su na protestima vlastima postavljani rokovi za ispunjenje zahteva posle kojih se nije dešavalo ništa. Tako je na primer, jedan od prvih zahteva bio i „više medijskog prostora za opoziciju na RTS-u”, kao i da protestna okupljanja dobiju pet, umesto jednog minuta u Dnevniku RTS-a.

Kontraofanzive

Da je vlast ipak obratila pažnju na poteze opozicije dokazuju brojne aktivnosti. Tako je, kao svojevrstan odgovor protestima širom Srbije organizovana kampanja “Budućnost Srbije” tokom koje je predsednik najavio da će obići sve okruge. Ipak, kako je opadao intenzitet protesta, tako su se proredile posete u okviru kampanje, pa je tako poslednji miting održan u Beogradu, 19. aprila, svega nekoliko dana nakon velikog mitinga protivnika vlasti u Beogradu. Jedan od poteza koji je po svemu sudeći odgovor na akcije opozicije je i dolazak Vučićevih pristalica sa Severa Kosova peške na miting Budućnost Srbije. Prethodno su tokom “Ibarskog marša” članovi Lokalnog fronte peške došli na miting kojim je odata pošta ubijenom Oliveru Ivanoviću. Predstavnici vlasti su tako, svojevremeno najavili i štrajk glađu kao odgovor saznanja da opozicioni predstavnici razmatraju ideju o štrajku glađu kao sredstvu za postizanje cilja – oslobađanja medija i stvaranja fer izbornih uslova.

Tada je dat rok Radio televiziji Srbije da do sledećeg, trećeg po redu protesta u Beogradu ispuni zahtev. Na ove kritike i zahtev građanima je odgovoreno tekstom PR službe RTS-a pod nazivom „Istina o RTS-u“, a zahtev – nije ispunjen.

Rok vlastima dat je i na protestu „Svi kao jedan“, uz obećanje da će ukoliko ih ne ispune u roku od šest dana biti organizovan novi miting.

Ni tada isporučeni zahtevi nikada nisu ispunjeni, a kao odgovor na ovakvo ignorisanje formirana je „Slobodna zona“, i to ispred zgrade Predsedništva Srbije gde su predstavnici opozicije i lidera protesta u šatoru organizovali akcije i tribine.

Ni ovo međutim nije ostalo zadugo, već je „Slobodna zona“ krenula po gradovima Srbije.

Šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi i uzaludni rokovi
Screenshot

Upad u RTS, okupacija Predsedništva i „odlazak na Pink“

Tri događaja koja iskaču iz rutinske subotnje šetnje ilustruju akcije opozicije – upad u RTS, okupacija Predsedništva i višednevna najava i iznenadno odustajanje od šetnje do televizije Pink.

Skoro tri meseca od početka nenasilnih građanskih protesta, deo demonstranata predvođen liderima opozicije i organizatorkom protesta upali su u zgradu RTS-a.

Šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi i uzaludni rokovi
Screenshot

Zahtev da ih RTS “ugosti” pokušali su da ostvare kada su zajedno sa desetinom građana upali u zgradu javnog servisa, tražeći da razgovaraju sa nekim od urednika ili novinara i direktno uključenje u Dnevnik RTS-a. Taj zahtev im nije ispunjen, a nakon nekoliko sati, policija ih je izvela iz zgrade.

Šest meseci od građanskih do stranačkih protesta: Neispunjeni zahtevi i uzaludni rokovi

Kasnije su predstavnici opozicije tvrdili da je upad bio spontan i nenasilan, dok je s druge strane RTS emitovao snimke na kojima se vidi da je do upada došlo nasilno.

Dan kasnije predstavnici opozicije organizovali su protest ispred zgrade Predsedništva, i to baš u vreme vanrednog obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Demonstranti, predvođeni liderom Dveri Boškom Obradovićem oborili su zaštitnu ogradu i krenuli ka zgradi Predsedništva uz povike “Uhapsite Vučića” i “Gotov je”.

Građani su opkolili zgradu s namerom da Aleksandru Vučiću ne dozvole da izađe, ali su nakon izvesnog vremena promenili plan i otišli do policijske stanice u Bulevaru Despota Stefana, kako bi „oslobodili“ demonstrante uhapšene zbog upada u RTS.

TV Pink i nova promena plana ili unapred smišljen postupak

Nova promena plana ili svesna namera opozicije da, kako su tvrdili, “nasamari” vlasnika TV Pink dogodila se dve nedelje kasnije. Naime, dok su studenti šetali od Studentskog grada na Novom Beogradu ka zgradi Vlade Srbije, u nameri da zajedno sa ostalim demonstrantima krenu do zgrade Pinka, kako je ranije najavljeno, lideri opozicije su bez najave i bez komentara položili venac ispred zgrade te televizije, okrenuli se i otišli. Već tada je bilo očigledno da su od šetnje do te televizije odustali. Građanima je ova informacija saopštena tek kod zgrade Vlade, uz tvrdnju da to nije bilo ni planirano iako je šetnja najavljivana tokom cele nedelje.

Protest se nastavlja danas okupljanjima u više gradova Srbije.

Stručni tim

U nedostatku dijaloga s predstavnicima vlasti koji su tokom trajanja protesta ukazivali da je parlament jedino mesto na kome je dijalog moguć, a s obzirom na činjenicu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata ponovio da ne želi da razgovara s predstavnicima opozicije, krajem aprila je formirana stručna grupa za pregovore s vlastima. U njenom sastavu su profesor Čedomir Čupić, profesor Dušan Vučićević, profesorka Snježana Milivojević, profesorka Jovanka Matić, politikolog Boban Stojanović, reditelj Srđan Dragojević, novinar Vukašin Obradović i Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, kao i predstavnici NUNS-a i Asocijacije slobodnih medija.

Oni su početkom juna predstavili zahteve i preporuke u oblasti slobode medija i regularnosti izbora kojima bi se, kako se navodi, u narednih šest meseci mogli stvoriti uslovi za fer i slobodne izbore. Premijerka Srbije Ana Brnabić i izjavila je da je “poenta” izveštaja stručne grupe da su “izbori fer samo ako na njima ne učestvuje Aleksandar Vučić lično”.

Među šest ključnih zahteva uz koje su dali i preporuke za njihovo ostvarivanje su:

1. Obaveza predsednika Republike da ne učestvuje u kampanji na strani bilo koje liste

2. Ostavka ministra i državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja

3. Smena odgovornih u Savetu Regulatornog tela za elektronske medije

4. Izmene informativnog programa RTS i RTV

5. Aktivnije delovanje svih državnih tela zaduženih za nadzor i kontrolu izbornog postupka i uloge medija u izborima

6. Aktivnije i transparentnije delovanje svih državnih tela koja učestvuju u postupku sprovođenja izbora i izmene propisa koji se tiču izbora

Savez za Srbiju usvojio je u celosti izveštaj Stručnog tima i taj dokument će, kako je najavljeno, predstavljati platformu Saveza za eventualni dijalog sa vlašću o uslovima za fer izbore i medijske slobode.

Izvor: Insajder

1 Comment

  1. Застрашујуће бедно је ангажовање бившег министра против културе Бранислава Лечића да сад говори о култури: све раде да Вучић што дуже остане на власти!Шетање као ментална хигијена нас сиромаха…

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*