Da li Iran može da napravi atomsku bombu za 12 meseci?

Da li Iran može da napravi atomsku bombu za 12 meseci?

Ako želi, Iran može napraviti atomsku bombu za manje od godinu dana, izjavili su stručnjaci iz oblasti nuklearne fizike.

Ako želi, Iran može napraviti atomsku bombu za manje od godinu dana, izjavili su stručnjaci iz oblasti nuklearne fizike. Rezerve uranijuma koje Iran poseduje dovoljne su za izradu vlastitih bombi.

Međutim, sama hemijska komponenta nije dovoljna, jer su potrebni i detonatori i kompaktni omotač. Sve to, ističu stručnjaci, Iranci još uvek nemaju, zbog čega nisu ni mogli da naprave atomsku bombu.

U tekstu Elnara Bajnazarova, koji je objavio ruski list “Izvestia”, navodi se da je šef Odbora za međunarodne poslove Veća Ruske Federacije Konstantin Kosačev izjavio kako neće dopustiti Iranu da poseduje nuklearno oružje. Takođe je naglasio da ”dve zemlje sarađuju isključivo na razvoju energije koja se primenjuje u miroljubive svrhe”.

Da li Iran može da napravi atomsku bombu za 12 meseci?

Ukupne rezerve uranijuma u Iranu iznose 202,8 kilograma, dodaje Bajnazarov. Štaviše, udeo uranijuma obogaćenog do 3.67 posto (granica koja je postavljena “nuklearnim sporazumom” i smatra se dovoljnim za miroljubivu upotrebu u nuklearnim elektranama) iznosi 149,4 kg od ukupnih rezervi. Za proizvodnju atomske bombe uranijum je potrebno obogatiti na najmanje 90 posto.

Da li Iran može da napravi atomsku bombu za 12 meseci?
Pixabay

Zamene za uranijum

Prema mišljenju ovog stručnjaka, Iran, zahvaljujući svojim industrijskim kapacitetima i rezervama uranijuma, može to da učini. Za izradu atomske bombe, objašnjava dalje, postoje i brži načini. Naime, nije potrebno koristiti uranijum jer i plutonijum može biti prikladna zamena. Dodaje da Iran ipak sada nema rezerve ovog elementa.

Postoji i još jedna opcija. Umesto uranijuma ili plutonijuma, za izradu bombi može se koristiti i potrošeno gorivo iz nuklearnih elektrana. Supstanca će biti slabijeg kvaliteta, bojeve glave neće biti tako kompaktne, ali i u ovom slučaju, Iran bi mogao proizvesti atomsku bombu u pomenutom periodu, piše Al Džazira.

Sudbina iranskog nuklearnog projekta zavisiće od toga ko će nastaviti da snabdeva Iran sirovinama za obogaćivanje uranijuma u industrijskim razmerama.

Važno je podsetiti da je Iran tako pozicioniran da se nalazi blizu Kazahstana, koji zauzima drugo mesto u svetu po količini uranijuma.

U februaru 2017. godine šef Iranske organizacije za atomsku energiju, Ali Ekber Salehi, izjavio je da će njegova zemlja u periodu od tri godine kupiti 950 tona koncentrata uranijuma iz Kazahstana.

Istovremeno, kazahstanska strana naglašava da se uranijum može koristiti samo u miroljubive svrhe. Sjedinjene Američke Države još uvek nisu imale značajan uticaj na Kazahstan kako bi zaustavio snabdevanje Irana. Međutim, kako to praksa pokazuje, samo je pitanje vremena kada će do toga doći. Odnosno, u slučaju da Teheran odluči da poveća kupovinu nisko obogaćenog uranijuma, mala je verovatnoća da će Vašington blagonaklono gledati na to.

Adlan Margojev, šef ruskog programa za neširenje nuklearnog oružja, objašnjava da se Iranu ne žuri da napravi atomsku bombu, s obzirom na to da postoji versko-pravna odluka vrhovnog vođe Islamske Republike, Alija Hameneija iz 2013. godine u kojoj se navodi da je izrada atomske bombe u suprotnosti s normama islama i da je Iran ni na koji način neće proizvesti.

Postoje i satelitski snimci koji su potvrdili da u Iranu ne postoje nikakve aktivnosti na tom polju.

Iranska ambasada u Rusiji nije odgovorila na zahtev ruskog lista “Izvestia” da komentariše ovo pitanje. I pored toga, Kosačev je naglasio da Moskva neće dopustiti Iranu da poseduje nuklearno oružje.

U zaključku, autor teksta navodi da nuklearni sporazum s Iranom potpisan u julu 2015. godine obavezuje Teheran da ograniči razvoj svog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje ili olakšavanje sankcija uvedenih protiv Islamske Republike. Sjedinjene Američke Države povukle su se iz ovog sporazuma u maju 2018. godine, tvrdeći da Iran nastavlja sa razvijanjem svog nuklearnog programa u tajnosti.

Kao odgovor na američko povlačenje, iranski predsednik Hasan Rohani upozorio je preostale potpisnice nuklearnog sporazuma da u roku od 60 dana moraju da dokažu da dogovor nije prazna reč i da će se, ako popuste pod američkim pritiscima, Iran povući iz nuklearnog sporazuma.

Izvor: Blic, Al Jazeera

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Beograd uvodi kontramere Prištini?

čet maj 23 , 2019
Beograd neće pokretati arbitražu protiv Prištine zbog enormnih taksi na proizvode iz centralne Srbije, već je odlučeno da se primene kontramere, koje se trenutno razmatraju, pišu današnje Novosti. Od arbitraže […]
Mediji : Vanredni izbori na Kosovu 29. septembra

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds