Vulin: S kratkom kosom i u odelu ne bih bio ništa pametniji...

Vulin: S kratkom kosom i u odelu ne bih bio ništa pametniji…

Razvojni put ministra odbrane Aleksandra Vulina se, najkraće rečeno, kretao od socijaliste i komuniste koji je napustio Miru Marković zbog njenog ulaska u koaliciju sa Vojislavom Šešeljem, pa do revidiranja stavova (onako kako urade komunisti kad postaju komunjare) i ulaska u koaliciju sa Aleksandrom Vučićem, čovekom koga je taj isti Šešelj stvorio.

Za to vreme je Vulin promenio i muzički ukus, pa je od fanatičnog poštovaoca Azre i Džonija Štulića prerastao u šiparicu koja uzbuđeno podvriskuje, poskakuje i ponekad od sreće pišne u gaćice uz dela Baje Malog Knindže i ostalih šatorsko-krajiško-patriostskih umetnika.

Pre nekih desetak godina, sadašnji ministar odbrane koji danonoćno bdi nad našom otadžbinom i zbog koga mirno spavamo, a tadašnji član SPS-a dao je intervju za Glas javnosti.

Sa novinarom se našao u prestoničkom kafeu i još tada se videla njegova ljubav prema cokulama:

Udobno zavaljen u fotelju u uglu kafića „Rezime“. Već prepoznatljiva duga kosa, crna majica, farmerke i vojničke cokule dovoljne su da se shvati da Aleksandar nije tipičan političar. Niti mu je, kaže, to ikad i bila želja.

“ Nema to nikakve veze, bitno je šta čovek ima u glavi… I ne mislim da bih, s kratkom kosom ili u odelu, bio ništa pametniji, pošteniji, sposobniji… “ pričao je tada Vulin.

„Ali, nećete me videti po modnim revijama kako gutam modele Pal Zilerija. Pre ću biti u nekom kafiću, kafani, biblioteci… „– kazao je iskreni levičar Vulin.

Dalje je pričao o ljubavi prema Azri, muzici, o tome kako je pisao tekstove za pank grupu „Šamar bend“…

O obožavanju tog bunta koji je muzika nosila sa sobom kaže Vulin: „Ta „gomila nesklada“ kod Azre, Dženis Džoplin i „mercedes benc“…. Sve te pesme protiv nepravde i pobune protiv društva zasnovanog na bogatstvu.“

Dakle, o „pobuni protiv društva zasnovanog na bogatstvu“ govorio je čovek koji je bio zaslužan, kao ministar za rad i socijalnu politiku, za radnike u pelenama, za radnika Goše koji je izvršio samoubistvo, za njegove i dan-danas izgladnele kolege i za nebrojene druge robove u socijalno-pravednoj državi u vlasništvu Aleksandra Vučića, Dragana Đilasa i američkog, nemačkog i kineskog ambasadora.

Pitao se nekada Vulin: Ima li lepše ideje od one “bratstvo, jednakost, sloboda”.

Posle nekoliko godina iz ministarske fotelje je te ideje zamenio razgraničavanjem i ratovanjem preko mikrofona sa Šiptarima i Hrvatima i svakim drugim ko zasmeta Aleksandru Vučiću na njegovom istorijskom putu vođenja Srbije u nestanak.

Naravno da gospodin Vulin ne bi bio pravi komunista da nije spomenuo i Če Gevaru:

– Če Gevara je komandant čiji lik i delo tako besramno koriste da samo čekam kad će osvanuti na flaši „koka-kole“. I to bez crvene petokrake… A ne možete ga prihvatiti bez njegovog života i ideologije. I ne možete ga staviti na poslovnu zgradu, kao što Forda ne možete staviti na crvenu zastavu. Inače, Če je fascinantna osoba. Sve velike ideje počivaju na mitovima i žrtvama, pa tako ni komunizam ne bi bio to bez njegove žrtve. Ljudi vole kad neko pokaže da postoji ideja veća od života, a njegova je bila takva. Kad je streljan, medicinska sestra koja je prala i oblačila leš, rekla je jednu rečenicu koja objašnjava sve – „Bio je lep kao Isus“ – priča Vulin.

I kad smo kod žrtve i Isusa, za žrtvu je bio spreman i Aleksandar Vulin. Hrabro i požrtvovano je Vulin delio i šakom i kapom pare gladnih građana Srbije ubogim promoterima Mercedesa i Audija iz Srpske pravoslavne crkve. Tako je naš komunistra Vulin dobio od tog istog preduzeća Orden Svetog Save prvog reda još jednom pokazujući kako funkcionišu oni koji vas uče da ćutite i trpite i da ćete zato biti nagrađeni na Onom svetu.

Zbog tako širokog sprektra delovanja Aleksandra Vulina, mnogi tvrde da ne postojisamo jedan Aleksandar Vulin, već više njih, koji se povremeno nekom čudnom hemijom spajaju u jednog.

Neki tvrde da je to hemija, neki da je od Boga nagrada ili kazna, u svakom slučaju često se dešava komunikacija Aleksandra Vulina sa nevidljivim osobama, što se tumači kao razgovor Vulina sa Vulinima u sebi.

Pošto mi se zamantalo u glavi razmišljanjem o Vulinu i papazjanijama oko Karlovca, Karlobaga, Virovitice, Če Gevare, Hajata, kuma Željka Mitrovića, Mire Marković, tetke iz kanade, Ordena Svetog Save prvog reda, vojnog roka u trajanju od 15 dana uz korišćenje slobodnog vikenda, Manjače sa koje su krenuli Vuci ka šatoru pijanog Dodika… momentalno moram da razbistrim mozak, na primer slušanjem Azre.

Pošto je Džoni Štulić s pravom zabranio deljenje njegovih pesama sa Jutjuba, preporučujem da poslušate fantastičnu obradu benda Trigger jer – oni su tu, oko nas…