Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

2

Da je fukara uvek koristila i najtragičnije i najsvetije trenutke naše istorije, kako bi zadovoljavala svoju gramzivost i alavost, govori i tekst koji je pred vama

Zašto je ubijen Apis

Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

Dragutin T. Dimitrijević Apis (Beograd, 18. avgust 1876 — Solun, 26. jun 1917) bio je oficir i obaveštajac u Kraljevini Srbiji.

Bio je jedan od glavnih organizatora zavere oficira koja je izvršila Majski prevrat 1903. godine, kojim je svrgnut i ubijen kralj Aleksandar Obrenović sa suprugom kraljicom Dragom, a doveden na presto kralj Petar I Karađorđević. Bio je član Vrhovne centralne uprave tajne vojne organizacije „Ujedinjenje ili smrt” poznatije pod imenom Crna ruka, čiji se pojedni pripadnici dovode u vezu sa članovima Mlade Bosne koji su izveli Sarajevski atentat, koji je poslužio kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Od 1904. godine, bio je član Glavnog odbora četničke akcije. U toku Prvog svetskog rata je bio rukovodilac obaveštajne službe Glavnog generalštaba, načelnik štaba Užičke vojske, Timočke vojske i na Solunskom frontu, pomoćnik načelnika štaba Treće armije.

Na Solunskom procesu pod optužbom da je bio nalogodavac neuspelog atentata na prestolonaslednika regenta Aleksandra Karađorđevića osuđen je na smrt streljanjem zajedno sa Radetom Malobabićem i Ljubomirom Vulovićem. Streljani su u samo svitanje 26. juna 1917. godine. Iako su preživeli drugovi u više navrata, nakon Prvog svetskog rata, tražili obnovu procesa do toga nije došlo sve do 1953. godine kada je proces obnovljen u vreme FNRJ, a osuđeni posthumno rehabilitovani. Na obnovljenom procesu dokazano je da se atentat nije ni dogodio i da je Solunski proces bio izrežiran, a kao mogući razlog koji je doveo do toga navode se pregovori o separatnom miru koje je Austro-Ugarska vodila sa Francuskom i politički obračun u vrhu srpske države.

2012. godine Apis je rehabilitovan i po drugi put, od strane srpskog sudstva.

Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

Dragan Jovanović: Nikola Pašić je lopovlukom, zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra! Zato je Apis morao biti ubijen

Novinar Dragan Jovanović u jednom od svojih intervjua, objašnjavajući ko je Marko Đurić (direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i sledbenik Aleksandra Vučića), objašnjavajući porodično stablo i pretke Marka Đurića pominje i razlog zašto je Apis ubijen.

Dragan Jovanović, da bi objasnio pedigre Marka Đurića, priča o događaju poznatom kao „Bernska afera“, koji je opisao u svojoj knjizi „Niče iz Guče“.

Jovanović nas najpre upoznaje ko je bio Mladen Protić iz Guče (nije u srodstvu sa Stojanom Protićem), sin Đoke Protića (Pašićevog kuma i jednog od osnivača Radikalne stranke):

– „Mladen Protić je bio agronom, osnovao je čačanski rasadnik, učestvovao je u Balkanskim ratovima i prešao u Prvom svetskom ratu Albaniju. Prilikom prelaska Albanije, Protić se razboleo i poslat je na lečenje u Nicu. Kada se tamo zalečio, Mladen je otišao za Bern gde je bilo sedište srpskog Crvenog krsta i gde je stizala roba iz celog sveta, pa i iz Amerike, namenjena srpskoj vojsci. Samo je američki predsednik Vilson dao milion dolara u kešu, plus materijalnu pomoć.“

Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?
Ilustracija

– „Taj Nikola Pašić, deda Marka Đurića, preko fiktivne jevrejske firme u Londonu, prodavao je tu robu (koja je bila namenjena srpskoj vojsci) austrougarskoj vojsci s kojom je bio tog trenutka u ratu!“ – ističe Dragan Jovanović.

Nikola Pašić je lopovlukom zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra! Zato je Apis morao biti ubijen

– „To je taj Nikola Pašić, čiji spomenik imamo u Beogradu i koji bih ja da imam dovoljno eksploziva srušio, pa makar robijao“, kaže Jovanović. „On je tim transakcijama, da ne kažem lopovlukom, zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra!“.

– „Sin Pašićev, Rade Pašić, je mala beba u lopovluku koji je njegov tata uradio u toku Velikog rata, kao predsednik srpske vlade u izbeglištvu!“, priča Dragan.

– „Protić iz Guče je primetio taj lopovluk, obavestio je pismom sve političare za koje je smatrao da su iole pošteni ( Trišu Kaclerovića, Ljubu Davidovića i još neke) i obavestio je Apisa“, nastavlja Dragan Jovanović. „Međutim, to pismo Apisu je presretnuto. Pašić je znao da će Apis, ako dobije to pismo, likvidirati i njega i sve koji mu stanu na put. Zato je Apis i streljan u Solunu, na groblju, kao pas…“

– „Da bi se ubio Apis, morali su prvo, Apisovog pobratima, Vojvodu Vuka, da ubiju s leđa na Kajmakčalanu. Đeneralštab je to odlučio, a potpisao Vojvoda Petar Bojović. Ceo đeneralštab su činili masoni, mason je i kralj Aleksandar, Mason je i Nikola Pašić“, objašnjava Dragan Jovanović.

– „Stojan Protić, ambasador, odnosno izaslanik Srbije u Bernu je uspeo da Mladena Protića, iz Guče, strpa u u ženevsku ludnicu, kako bi se lopovluk sakrio.

Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

‘Zanimljivo’ je da će unuk Stojana Protića, Milan, koji se isto preziva Protić, isto će biti ambasador u Bernu i u Vašingtonu, pa će biti gradonačelnik, pa će biti sve što poželi…“, detaljno pojašnjavlja Jovanović i nastavlja:

– „E, iz te porodice (Pašić – Protić) dolazi mali Marko Đurić! To Srbi trebaju da znaju. Taj dečko u opšte nije naivan. Dečko je spremljen tamo negde, da li u Bilderbergu ili ko zna gde, on je spremljen da bude naslednik potrošenom Aleksandru Vučiću.“

O Dragutinu Dimitrijeviću Apisu još piše u Vikipediji:

Rano je ostao siroče bez oca. Nakon toga, brigu o njemu preuzima njegova sestra Jelena i njen suprug Živan Živanović. Završava osnovnu školu u Nišu a nižu školu gimnazije u Beogradu (Prva beogradska gimnazija). Nakon školovanja upisao je nižu školu Vojne akademije i završio je 1896. kao šesti u klasi. Bio je na službi u 7. pešadijskom puku u Beogradu gde je proizveden u čin potporučnika.

Septembra 1898. upisao je višu školu Vojne akademije koju je završio kao peti u rangu. U čin pešadijskog poručnika proizveden avgusta 1899. 1902. postao je kapetan II klase, 1905. kapetan I klase u generalštabnoj struci, 1908. major, 1913. potpukovnik i oktobra 1915. pukovnik. Govorio je i služio se nemačkim, francuskim i ruskim jezikom. U periodu 1906/1907. boravio u Berlinu na usavršavanju. Od 1910. do 1914. predavao je Strategiju u Vojnoj akademiji i na Generalštabnoj pripremi. Bio je pomoćnik načelnika štaba Dunavske divizije u Beogradu 1905/1906, načelnik štaba Drinske divizijske oblasti u Valjevu 1908, a potom komadant bataljona u Kragujevcu. 1910-1912 bio je načelnik štaba Konjičke divizije u Beogradu, a 1913-1914. načelnik štaba obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba.

Nikada se nije oženio iako je imao mnogo prilika za to stavljajući državne obaveze ispred privatnog života. Živeo je u porodici svoje sestre i zeta u njihovoj kući, a za sebe nije stekao nikakvo materijalno bogatstvo. Sve što je svojim testamentom imao da podeli bili su dva konja, džepni sat i nešto konzervi i duvan.

Crna ruka

Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

1911. sa svojim drugovima osnovao je tajno udruženje Ujedinjenje ili smrt, poznato pod imenom Crna ruka. Inicijatori ovog Udruženja bili su Velimir Vemić, Bogdan Radenković i Ljubomir Jovanović – Čupa koji se požalio Apisu da se na oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda od zvaničnih vlasti ne radi dovoljno. Crnu ruku su uglavnom činili relativno mlađi zaverenici umešani u ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage, kao i nekoliko civila, a među njima i par žena, ali je glavna ličnost bio pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. U udružrnje nisu ušli svi zaverenici, niti su svi članovi udruženja učestvovali i majskom prevratu. Crna ruka je bila aktivna sve do ulaska Srbije u rat sa Turskom 1912. godine kada je defakto prestala da postoji. Sve veze koje su organizaciju držale usled pogibije članova u Balkanskim ratovima prekinute su. Samo iz Uprave organizacije u tim ratovima poginula su tri člana.

Za vreme boravka na jugu, neposredno pred početak Balkanskih ratova, gde je boravio kako bi ubedio albanska plemena da ne napadaju srpsku vojsku kada se ona bude sukobila sa turskom, otrovao se pijući neprokuvano kozje mleko, usled čega je dobio teško trovanje krvi i maltešku groznicu i jedva preživeo. Zbog ovog trovanja nije aktivno učestvovao u Balkanskim ratovima. Naime prema sećanju pukovnika Pankovića: „Kada je 18. septembra završena mobilizacija srpske vojske, Apis je krenuo za Ćupriju. Toplo se oprostio sa Sanjom (Aleksandar Sanja Živanović, Apisov sestrić, prva žrtva Balkanskih ratova) na ćuprijskoj železničkoj stanici i onda se smestio u Vrnjačkoj Banji, zajedno sa štabom Konjičke divizije. Tu se razboleo od trovanja krvi i malteške groznice koju je dobio u Albaniji. Glavni znaci njegove bolesti bili su napadi teške groznice sa temperaturom do 40 stepeni. Iako je mnogo patio Apis je uporno obavljao svoje dužnosti… Pošto su mu napadi groznice postajali sve češći i teži, njegova snažna kobila Zvezdana galopirala je tresući se celim telom. Članovi štaba su se zabrinuli zbog Apisove bolesti… Po naređenju Vrhovne komande, dok se još bunio, prevezen je u beogradsku vojnu bolnicu.“ Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević lično je pozvao doktora Cina, čuvenog berlinskog bakteriologa, i platio sve troškove lečenja. Nemogućnost učestvovanja u Balkanskim ratovima Apis je smatrao svojom najvećom nesrećom u životu, a njegovi drugovi i predpostavljeni smatrali su to velikim gubitkom jer su “Konjičkoj diviziji nedostajali energija i dinamičnost pukovnika Apisa”.

O ozbiljnosti bolesti govore njene posledice kojima je bio svedok i Slobodan Jovanović. On je upoznao Apisa 1914. kada je po rasporedu bio određen Ratnom presbirou kojim je rukovodio Apis: „ On me je dočekao onako ljubazno, kako sam posle video da dočekuje ceo svet… On se još nije bio oporavio od svoje bolesti, još je vukao tragove otrova u svom organizmu. Na nogama još nije bio sasvim siguran; umotane u uvijače, one su izgledale otečene. Zbog nedovoljnog kretanja bio je stao da se goji. Imao je nezdravu tamno-bledu boju i glava mu je bila gotovo sasvim ćelava.“

Crna ruka je predstavljala srž vojničke opozicije civilnoj vladi. Skrivajući se iza vojske ili opozicije, crnorukci su primorali kralja Petra I da raspusti vladu Nikole Pašića, iako je Narodna radikalna stranka imala većinu u Narodnoj skupštini. Tek nakon ruske intervencije i možda uz pomoć francuskog kapitala, kriza je rešena u Pašićevu korist, a kralj Petar je bio primoran da se povuče, navodno zbog bolesti, i za regenta imenuje prestolonaslednika Aleksandra.

Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

Apis i crnorukci su imali jak uticaj na Narodnu odbranu, kroz koju su pokušavali da rašire mrežu agenata Bosni i Hercegovini. Ovome je pomagalo nezadovoljstvo srpskog stanovništva austrougarskom upravom, srpski nacionalni pokret i širenje jugoslovenske ideje posle Balkanskih ratova.[17] Sa druge strane, Pašićeva vlada je pokušavala da dalje ne kvari odnose sa Austrougarskom, pa je ona pokušavala da svojim ustanovama blokira rad crnorukaca u Bosni i Hercegovini.

Grobnica Dragutina Dimitrijevića Apisa na Zejtinliku

Neki smatraju da je kontrolisao organizaciju Mlada Bosna, koja je izvršila atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Međutim za to nema pouzdanih dokaza. Naprotiv, postoje svedočenja da se Vojislav Tankosić žalio Apisu na grupu mladića iz Bosne koji su navaljivali na njega da im pomogne da pređu Drinu, kako bi izvršili neko “veliko delo”. Apis se složio sa tim ne misleći da su ti mladići zaista sposobni da preduzmu takav korak. Međutim, kasnije se odlučio da preko Đure Šarca mladićima pošalje poruku da ne preduzimaju nikakvu akciju jer bi to moglo biti opasno po Srbiju, ali bilo je prekasno.

Mladobosanci nisu želeli da odustanu.

U časopisu „Nova Evropa“ (XXV/8, 26.07.1932.) bivši pukovnik Čeda Popović navodi da mu je Apis o Sarajevskom atentatu izjavio sledeće: „Bio sam ubeđen da je projektovani manevar u Bosni pretekst za upad Austrije u Srbiju, na čelu sa glavnokomandujućim austrijske vojske F. Ferdinandom. I ja sam u duši užasno strahovao od toga… A ti znaš da je po nesreći, tada u zemlji vladalo i suviše zaoštreno stanje u pogledu političkih, unutarnjih borbi. Kakva je bila naša vojnička situacija, to ti je poznato: mogli su pustiti samo jednu-dve konjičke divizije u Srbiju, pa ne bi imao ko da ih zaustavi. Dok bi naše trupe pristigle iz južnih krajeva, Srbija bi bila pregažena. Ceo svet, pa i sami mi, našli bismo se pred svršenim činom. I zato, kada je kod mene došao jednoga dana u kancelariju Tankosić i rekao: „Ima nekih mladića Bosanaca, dosadiše mi moleći da im dopustim da odu u Bosnu – hoću li da ih pustim?“ – ja sam doista toga trenutka, ne razmišljajući dalje, kazao: „Pa pusti ih!“ Tankosić mi je tada rekao da ti mladići po dogovoru sa drugovima iz Bosne, hoće da pokušaju nešto protiv Ferdinanda….. Ipak, kada sam, posle nekog vremena, razmislio malo više o toj stvari, rešio sam da pokušam da se prebačeni mladići vrate, i da se na svaki način spreči atentat. Taj pokušaj učinjen je preko četnika Đure Šarca. Bilo je dockan….nisu hteli da čuju za to“.

Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

Najveću sumnju na tvrdnju da je Apis organizovao atentat baca način na koji je atentat izvršen. Dr. Mile Bjelajac u predgovoru reizdanja knjige M. Živanovića postavlja i pitanje „da li bi, da je on zaista organizator atentata, i da je želeo da to uspe, pre poslao proverene borce iz ratova kao atentatore, a ne grupu nespretnih đaka koji su tek uzeli oružje u ruke te ispucali nekoliko metaka?“ Kada je za vreme rata boravio u Užicu, u koga su se zbog blizine sjatile izbeglice i dezerteri iz Bosne, među njima se našao i jedan od preživelih atentatora, Muhamed Mehmedbašić koji je prebegao k Apisu i uz njega ostao do samog kraja. Apis je štitio Muhameda kao jednog od Srba-Muslimana koji nije želeo da bude deo Austrougarske vojske.

U I svetskom ratu je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije. Imajući informacije 1915. da se Bugarska sprema za mobilizaciju predlagao je napad na nju pre nego što se potpuno mobilišu. Vrhovna komanda se složila sa ovim predlogom, ali ne i vlada Srbije. Timočka vojska je od oktobra 1915. bila u stalnom povlačenju i neprekidnim borbama. Imala je zadatak da se u Skoplju spoji sa saveznicima ali do toga nije došlo jer su se Francuzi povukli. Timočka vojska se prebacuje pravcem Uroševac- Suva Reka- Prizren- Bicane- Ljum Kula- Piškopeja- Struga- Elbasan- Tirana sve vreme štiteći odstupnicu celokupnoj srpskoj vojsci u povlačenju kroz Albaniju od severa prema jugu. Pukovnik Apis je bio poslednji srpski oficir koji je napustio Drač pošto ga je predao italijanskim trupama.

Nakon reorganizacije vojske na Krfu postavljen je za pomoćnika načelnika štaba III armije. Na tom mestu učestvuje u rukovođenju trupama u odbrambenoj bici za Gorničevo, pa zatim rukovodi ofanzivnim operacijama Treće armije čija Drinska divizija sa Dobrovoljačkim odredom Vojvode Vuka zauzima Kajmakčalan.

Apis je u decembru 1916. uhapšen na solunskom frontu kao član tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt. Optužnica ga je teretila za „prevratničko delovanje“ s političkim ciljem u samoj zemlji. Pored toga u tužbi se navodilo, da je prikrivao Radeta Malobabića i Muhameda Mehmedbašića, koji su bili optuženi istom tužbom, i da su 29. avgusta 1916. pokušali da izvrše atentat na prestolonaslednika regenta Aleksandra, kada se kolima vozio iz Ostrova u svoj logor.

Na današnji dan je streljan Apis

Suđenje je vođeno u Solunu pred vojnim sudom za oficire. Presudom od 23. maja 1917. (po novom kalendaru 5.juna).

Dimitrijević je osuđen na smrt, a streljan je 13. juna 1917. (po novom kalendaru 26.juna) u Solunskom polju zajedno s artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radetom Malobabićem.

Sahranjen je u spomen kosturnici na srpskom vojničkom groblju u Solunu, kao N. N. lice pod brojem 5027, ali ovaj podatak treba uzeti sa rezervom jer se zasniva na priči čuvara groblja koja se prenosi s kolena na koleno. Postoje informacije da posmrtni ostaci trojice streljanih nikada nisu preneti u spomen kosturnicu u Solunu.

Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

Na obnovljenom sudskom procesu 1953. u Beogradu, sve presude Višeg vojnog suda u Solunu su poništene, a svi osuđenici rehabilitovani, među kojima i sam Dragutin Dimitrijević Apis. Obnovu procesa su pokretali članovi porodice, preživeli drugovi i poštovaoci više puta u međuratnom periodu, ali je do nje došlo tek nakon Drugog sv.rata, u novoj državi FNRJ.

Povod za obnovu procesa bilo je pismo streljanog majora Ljubomira Vulovića koje je napisao dan pred izvršenje presude, u kome je naveo da je za atentat prvi put čuo na samom suđenju, da su svedoci bili lažni, iznevši u njemu sve svoje sumnje i pretpostavke, kao i molbu da se u oslobođenoj otadžbini utvrditi prava istina. Pismo je napisao prijatelju Todoru Mihailoviću, a ostavio vojnom svešteniku Zdravku Paunoviću. Ovo pismo našlo se u rukama Aleksandra Rankovića, ministra unutrašnjih poslova FNRJ, koji je zatim naredio Istražnom odeljenju ministarstva da preduzme traganje, u cilju utvrđivanja istine.

2012. godine Apis je rehabilitovan i po drugi put, od strane srpskog sudstva.

Novinar.rs, Vikipedija

Novinar

2 thoughts on “Apis je streljan da bi se sakrio lopovluk predaka Marka Đurića, za vreme Prvog svetskog rata?

  1. E,Srbi moji Srbi!Ko ce na koga nego brat na brata!U skladu sa tradicijom i
    nashim starim obicajima.Neprijatelj nama ne treba.Dovoljni smo sebi sami!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Da li presuda iz Vrbasa znači da Vojvođani ne moraju da plaćaju neispravnu vodu

pon nov 11 , 2019
Sudska presuda u korist Božidara Caričića iz Ravnog Sela pored Vrbasa da Javnom komunalnom preduzeću Komunalac iz Vrbasa ne mora da plaća za neispravnu pijaću vodu može da predstavlja mogućnost […]

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds