Ana Obradović: Kad sam seljančura i plebs a mogla sam biti ministarka, u najmanju ruku vojske Srbije

Ana Obradović: Kad sam seljančura i plebs a mogla sam biti ministarka, u najmanju ruku vojske Srbije

Plebs i elita

Evo, po nekim standardima valjda bih trebala biti neka elita, a u stvari sam seljančura ortodoksna. Provincijalka.

Ana Obradović: Kad sam seljančura i plebs a mogla sam biti ministarka, u najmanju ruku vojske Srbije
Piše: Ana Obradović

Roditelji radnička klasa. Letnji raspusti na selu, provođeni radno. Maline, šljive, tovni pilići… Danas bi za to rekli da je to nasilje u porodici. Koje nasilje, nasilje bi bilo da nisam htela da berem maline, recimo.

Završim školu, upišem fakultet, završim u roku, radi svakakve poslove, da naučiš zanat, da imaš znanje, jer koji će ti kurac diploma, ako ne znaš ništa. Bar je tako nekad bilo. Tako sam trebala postati elita, jelte. E pa nije.

Ana Obradović: Kad sam seljančura i plebs a mogla sam biti ministarka, u najmanju ruku vojske Srbije

Diplomu sam trebala da kupim. I to ne ovu koju imam, nego neku menađersku, one su na ceni. Da mi diplomski bude nešto tipa “Kako sam mogla da povećam BDP sedamdesetineke samo da sam tad bila rođena”, ali avaj…
Danas bih bila ministarka u najmanju ruku vojske Srbije, jer sam umalo otišla na obuku za rezerviste.

Nikako da naučimo, da se ljubav prema Srbiji ogleda u strasnom gledanju kulturnih programa i oplemenjivanje jezika kroz Zadrugu i Parove. Žikina šarenica je bonus. Takođe, kroz smanjenje životnog standarda, da bi ljudi išli u Nemačku, da im tamo bude bolje, a u nas je uvek tuđe i bolje.

Jel smanjena nezaposlenost pa brat bratu bar za milion duša?

Jeste.

Pa?

Dalje, novi putevi, autoputevi, staze kroz kurojebine… Sa rupama, ali pre nije bilo ni habajućeg sloja od asfalt-betona manjeg od 3cm, a vi biste sad i do 8cm.

Padajuća brda novo su svetsko čudo i turistička atrakcija kao i fontana na Slaviji, pa milion Kineza i sve što je ostalo Bugara, svake godine dođe da vidi ove velelepne destinacije.

Ne vidite da se otvaraju nove fabrike, nova radna mesta. Dvesto jura svaki zaposleni i pelene gratis. Ma fašisti jedni, kako nas nije sram. Ključni resursi prodaju se za naše dobro.

Mi nismo išli u te čkole, ne razumemo.

I mislite da smo elita?

Hvala svima što su ćutali i što dalje ćute. Ja sam moju istinu spoznala, a svoje profesore pozdravljam ovom prilikom i poručujem, možete da se slikate sa vašim izumima, naučnim radovima, knjigama, ništa me niste naučili kako da budem elita.

Odok da pečem rakiju od čačanke, ionako je elita otkupljuje za 10 dinara, bolje da ćale i ja budemo veseli svaki dan, nego da se elita bugojanska bogati preko mojih leđa.

Kad sam seljančura i plebs.

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Rajko Dvizac: Zalihe ljubavi

pet avg 2 , 2019
Rajko Dvizac: Zalihe ljubavi Mlada nadobudna voditeljka jedne televizije sa Balkana posetila je stariji bračni par koji je upravo proslavio zlatnu svadbu. Posle nekoliko glupih, besmislenih pitanja svoju nazovi reportažu […]
Rajko Dvizac: Zalihe ljubavi

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds