Nove mućke u kikindskom Narodnom muzeju? Odobriš pare za svoje projekte, a novac za restauraciju trošiš na okrugle stolove i čudne izložbe?

Veoma otegnute predistražne radnje Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu oko invensticione prevare – projekta „Novi muzej“, ohrabrile su rukovodstvo Narodnog muzeja Kikinda da se oprobaju u novoj, informišu nas zabrinuti građani Kikinde.

Ovog puta radi se o IPA projektu Mađarska – Srbija „Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju“, odnosno revitalizaciji najstarijeg i jedinog mlina na konjski pogon u Srbiji – Suvači.

U okviru ovog projekta kikindskom Muzeju pripao je iznos od oko 101.000 evra, koji bi trebalo da bude utrošen za restauraciju Suvače i izgradnju multifunkcionalnog objekta u njenom dvorištu, namenjenom posetiocima.

Zapravo, revitalizacija Suvače svedena je na restauraciju samo drvenog mehanizma (jer je, po nadležnima, „to jedino vredno“ na njoj) i staje oko 16.000 evra, dok je oko 50.000 evra opredeljeno za izgradnju objekta 5×7,5 metara, prema autorskom rešenju Alekse Ciganovića, arhitekte konzervatora u saradnji sa Estelom Radonjić Živkov, etnologom – antropologom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika u Beogradu.

Na sajtu Republičkog zavoda navedeno je da je tokom 2015.godine, prema projektima Zavoda, koji su izrađeni sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Narodni muzej u Kikindi realizovao radove restauracije drvenih mehanizama i konzervaciju mašinskih elemenata(???) u okviru Mlina Suvače.

Konzervacija i restauracija drvenog mehanizma poverena je mladom konzervatoru Jovanu Petronijeviću, sa nepoznatim dosadašnjim referencama i staje oko 16.000 evra! Procenu kvaliteta ovih radova vrši Republički zavod, odnosno Estela Radonjić Živkov, koautorka arhitentonskog rešenja „multifunkcionalnog objekta“, kao i koautorka nedavno otvorene izložbe „Privreda Paraćina“ u kikindskom Muzeju!

Estela je inače supruga Kikinđanina, Živkov Gorana, bivšeg pomoćnika ministarke poljoprivrede, Ivane Dulić Marković.

Svaki istinski domaćin bi rekao da je premali deo kolača (tek 16%!) utrošen na revitalizaciju same Suvače!

Ostatak novca, oko 35.000 evra, utrošen je za nabavku određene opreme, realizaciju seminara „Interpretacija nasleđa“ u decembru 2019.godine, okruglog stola „Nasleđe i održivi razvoj“ u januaru 2020., kao i realizaciju izložbe „Privreda Paraćina“, koautorke Estele Radonjić Živkov u februaru 2020.godine u kikindskom muzeju.

Za navedene prateće programe karakteristično je da je u svakom narednom publika, a pogotovo stručna javnost, bila sve nepoželjnija!

Tako je, za seminar koji je održan u ponedeljak 09.12.2019. javnost obaveštena i pozvana u petak popodne 06.12.2019.godine, dok ni za okrugli sto, kao ni za otvaranje/posetu pomenute izložbe nije bilo nikakve najave, plakata, obaveštavanja medija, objave na muzejskom sajtu ili zvaničnoj stranici na Facebook-u isl.!

Postavlja se pitanje koja je svrha navedenih programa, ako o istim javnost, a posebno stručna javnost nije obaveštena, te samim tim nije u mogućnosti ni da se uključi?

Kome su oni namenjeni i iz kojih razloga su organizovani?

Takođe, da li je slučajnost da je koautorka tajanstvene izložbe i koautorka „multifunkcionalnog objekta“, a istovremeno i jedan od ključnih stručnjaka koji treba da daju „zeleno svetlo“ samom projektu… Mnogo slučajnosti!

Mnogi kompetentni, ali i totalni laici smatraju da je 50.000 evra prevelika cifra (1300e/m2!) za izgradnju objekta od 37,5 m2, sa izuzetno plitkim temeljima, od siporeks blokova, sa krovom „na jednu vodu“ bez tavanske ploče.

Poređenja radi, bilo koja kotarka (pomoćni objekat za skladištenje kukuruza) je monumentalna građevina za ovaj multifunkcionalni objekat!

Takođe je primećeno da se u restauraciji drvenog mehanizma koristi nedovoljno suva čamovina i stiče se opšti utisak da je prioritet „šminkanje“ a ne istinska restauracija istog.

Posebno zabrinjava što u celokupnom projektu nisu konsultovani, niti na bilo koji način uključeni lokalni stručnjaci (poput arhitekte Biserke Ilijašev), koji su dobar deo svog radnog veka posvetili upravo Suvači.

Rok za završetak radova je 29.02.2020. godine, te molimo nadležne da provere opravdanost utrošenog novca i kvalitet izvedenih radova na Suvači, kako bi se izbegle eventualne posledice po ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje bi svakako trebalo da bude sačuvano za generacije koje dolaze!

“ŠTA SE IZA SVEGA KRIJE? DA LI NAM SE NEKO U LICE VRLO LICEMERNO SMIJE?”, pitaju se zabrinuti građani Kikinde.