Rasulo u Demokratskoj stranci: Za i protiv bojkota, za i protiv Lutovca

Rasulo u Demokratskoj stranci: Za i protiv bojkota, za i protiv Lutovca

U DS za i protiv bojkota, i za i protiv Lutovca

Nepunih nedelju dana ostalo je do 15. septembra do kada će Demokratska stranka čekati da vlast ispuni niz opozicionih zahteva koji su potrebni kako bi se omogućilo da predstojeći izbori budu održani u minimalno fer i demokratskoj atmosferi.

Piše: L. Valtner

Nakon isteka roka, DS bi prema najavama vrlo brzo, trebalo da na svojim organima odluči hoće li se priključiti odlukama Narodne stranke, Stranke slobode i pravde i Dverima u odluci da na proleće ne izađe na izbore. Ta odluka podelila je mišljenja članova stranke i njenih funkcionera, a u delu javnosti se spekuliše da će upravo odluka DS biti simbolično vrlo važna kada se bude procenjivalo ima li jedinstva među takozvanom pravom opozicijom po pitanju bojkota. Uz DS i odluka PSG imaće svoju težinu u odnosu na jedinstvo opozicije, pogotovo jer ovaj pokret prema mnogim istraživanjima javnog mnjenja već mesecima samostalno prelazi cenzus.

Kako nezvanično za Danas kažu članovi ove stranke, uoči Glavnog odbora DS, na kojem će se razgovarati o ovom pitanju posle 15. septembra, iskristalisale su se tri struje. Demokrate ne žele to da zovu podele, već kažu tri „drugačija mišljenja“ što je, podsećaju oni uvek bio slučaj u DS. Iako je to istina, treba reći da su različita mišljenja pre ili kasnije dovodila do dubokih podela i „stranačkih ratova“ onih koji se ne slažu. Ovog puta lider DS Zoran Lutovac i njegovi najbliži saradnici, ipak ne i svi potpredsednici, zalažu se za bojkot izbora smatrajući ga sredstvom preko kojeg se dolazi do fer i demokratskih izbora. Druga struja, koju čine većinom poslanici DS u Skupštini Srbije, se oštro protivi ovakvom stavu sve pozivajući se na iskustvo iz devedesetih godina kada bojkot nije imao efekta. Oni smatraju, kako navode naši sagovornici, da se na taj način odustaje bez borbe. Ta struja, tvrde izvori Danasa, želi i smenu Lutovca sa mesta predsednika i mogla bi, ako bude sigurna u svoju snagu, i da na sednici Glavnog odbora pokrene to pitanje. Treći vidljiv stav unutar DS je takođe protiv bojkota, ali bez želje za smenom predsednika. Pobornike takve platforme, među kojima nisu ni visoki stranački funkcioneri niti članovi poslaničkog kluba nego članovi pojedinih opštinskih odbora, više brine vezanost DS, odnosno njenog lidera, za Dragana Đilasa, predsednika SSP, a zbog straha da će demokrate unutar opozicionog bloka Savez za Srbiju, čiji je Đilas idejni tvorac, izgubiti svoj identitet. Sve tri struje proteklih nedelja pokušavaju da dobiju poverenje što većeg broja članova Glavnog odbora.

Rasulo u Demokratskoj stranci: Za i protiv bojkota, za i protiv Lutovca

Rasulo u Demokratskoj stranci: Za i protiv bojkota, za i protiv Lutovca
Screenshot

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, smatra da odluka o izlasku na izbore ili bojkotu od strane DS jeste veoma važna u ovom momentu za opozicioni blok koji je već saopštio da će bojkotovati izbore 2020. On navidi nekoliko razloga za to.

– Na taj način bi čitav SZS kao najsnažnija opoziciona organizacija išla na bojkot čime bi se pokazao jedinstven nastup. Pod dva, DS je jedina stranka u SZS u kojoj nema bezuslovne podrške bojkotu već postoje i drugačiji argumenti čime se šalje važna simbolička poruka. Treći razlog je taj što je DS jedina građanska i na levom centru pozicionirana stranka u SZS čime se pokriva i taj deo biračkog tela i pod četiri DS kao jedna od najstarijih stranaka i kao simbol višepartizma i demokratije u Srbiji ima posebno težinu u odnosu na druge novonastale stranke i njihovo učešće ili neučešće na izborima predstavlja snažnu poruku za sve građanski orijentisane birače – objašnjava Klačar.

Kako dodaje, ono što je važno jeste da u procesu donošenja odluke, DS treba da vodi računa da se postigne što veći stepen jedinstva stranke kako ne bi došlo do internih potresa koji bi za DS mogli da budu skupa greška a i da posledično pošalju lošu poruku i za čitav opozicioni blok.

Dejan Bursać, istraživač na Institutu za političke studije, za naš list kaže da su se opozicioni birači većinom odredili prema izlasku na izbore i u tom smislu su stranke koje čine jezgro SzS uspešno nametnule tu temu. On ukazuje da su se opozicioni glasači uglavnom odlučili da li će bojkotovati ili ne.

– Stoga bi moralo nešto epohalno da se desi da promeni raspoloženje tih birača. Od DS bi se stoga, uprkos nekim nesaglasnim glasovima iz te stranke, očekivala odluka o bojkotu. Oni su u suviše lošoj poziciji i što se tiče rejtinga, i što se tiče stranačke infrastrukture i finansija, da bi individualno pokušavali da dosegnu cenzus – kaže Bursać.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović, Foto: Tviter

Kada je reč o odluci PSG, to je, kako navodi, možda drugačija priča.

– Oni imaju možda i želju da provere svoju snagu pred biračima, a svakako je to primamljivo učiniti onda kada nemate konkurenciju od strane drugih opozicionih stranaka. Međutim, nisam siguran kako će opozicioni birači reagovati na to: ni da li će ih podržati sada na izborima (u slučaju da izađu), ali i kako će ih percipirati na duži rok, ukoliko se polarizacija između SNS i stranaka koje su za bojkot nastavi i u narednim godinama – zaključuje Bursać.

Izvor: Danas

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Premijer Luksemburga i njegov suprug ugostili premijerku Srbije i njenu partnerku (FOTO)

pon sep 9 , 2019
Premijer Luksemburga i njegov suprug ugostili premijerku Srbije i njenu partnerku (FOTO) Luksemburg — Premijer Luksemburga Gzavije Betel ugostio je u Luksemburgu srpsku premijerku Anu Brnabić i njenu partnerku doktorku […]
Premijer Luksemburga i njegov suprug ugostili premijerku Srbije i njenu partnerku (FOTO)

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds