Milan Bandić: Mi smo isto stablo sa dve grane, deli nas samo Gregorijanski i Julijanski kalendar

Milan Bandić: Mi smo isto stablo sa dve grane, deli nas samo Gregorijanski i Julijanski kalendar

Zagrebački gradonačelnik obeležava 19 godina od prvog izbora na tu funkciju i za BBC na srpskom sumira utiske burnih decenija.

Prvog dana juna ove godine, Milan Bandić obeležiće devetnaestu godišnjicu prvog radnog dana na mestu gradonačelnika Zagreba – ovu pobedu broji kao prvu od šest za čelno mesto hrvatske prestonice.

Milan Bandić: Mi smo isto stablo sa dve grane, deli nas samo Gregorijanski i Julijanski kalendar
Kabinet gradonačelnika Zagreba

U ovom rekordnom rezultatu, slilo se mnogo toga – od velikih i malih projekata i promena lica grada, do mnoštva afera, desetina krivičnih prijava, hapšenja i pritvora.

„Trajaću dok građani to budu hteli jer se tu ne radi o meni.

Nisam savršen, niti su takve sve moje odluke – većina jeste, a one koje nisu, ispravljam u hodu”, sumira Bandić skoro dve burne decenije u intervjuu za BBC na srpskom.

Prema važećim hrvatskim zakonima, u penziju bi mogao 22. novembra 2020. godine jer uz starosni uslov ispunjava i onaj da ima više od 15 godina staža – u njegovom slučaju, samo gradonačelnički bio bi dovoljan.

„Nema za mene penzije dok sam živ.

Ja se radeći odmaram, meni je posao hobi, strast, ljubav – a svega toga ima kao i 1. juna 2000. godine.”

Milan Bandić nekadašnji je član Saveza komunista Jugoslavije, potom jedan od najviših funkcionera Socijaldemokratske partije (SDP), da bi poslednje četiri godine predvodio stranku koja u nazivu ima njegovo ime – Bandić Milan 365, Stranka rada i solidarnosti.

„Dva koraka ispred vremena”

Milan Bandić za BBC na srpskom govori 48 sati posle jednog od većih izbornih poraza koje je doživeo.

Na izborima za Evropski parlament, lista njegove stranke, na kojoj, doduše, nije bilo njegovog imena, osvojila je nešto više od 21 hiljade glasova, što je manje od dva odsto, i plasman na 13. mesto.

Još slabije deluje rezultat u Bandićevom Zagrebu – deveto mesto, sa manje od pet odsto podrške i nešto više od deset hiljada osvojenih glasova.

„Dok god budem perfektno radio svoj posao u Zagrebu, dotad će mene Zagrepčani čuvati u Zagrebu”, zaključuje lakonski.

Drugi razlog pronalazi u činjenici da je sastavio listu od nestranačkih ljudi i to opisuje kao vizionarski potez.

„Glupi kaskaju za vremenom, malo pametni korespondiraju sa vremenom, a državnici i najmudriji idu korak ispred vremena – ja sam ovog puta išao dva koraka ispred vremena.

Kad budem pisao memoare, ovi izbori i strategija imaće značajno mesto.”

Neposredno pred izbore za Evropski parlament, Zagreb je osvanuo izlepljen bilbordima na kojima nema Bandićevog imena, ali na kojima se navode uspesi njegove gradske uprave, Foto: BBC

Tvrdi da još nije doneo odluku o predsedničkim izborima koji Hrvatsku čekaju na kraju godine.

„Tajming je u politici jako važan, ali ću u svakom slučaju na neki način učestvovati u tim izborima – direktno ili indirektno.

Politika je moj život, nema većeg erosa od politike u životu, i kad vas jednom uzme – nema natrag.”

Pre jedne decenije, držao je mesecima javnost u neizvesnosti odlukom da li će se kandidovati za predsednika. Ipak, ušao je u trku 2009. godine uprkos izostanku podrške SDP-a, što ga je koštalo članstva u toj stranci.

Ušao je u drugi izborni krug, ali je u njemu ubedljivo izgubio od Ive Josipovića, koga je podržao upravo SDP.

Kako da „Zagreb na Savi” (ne) postane „Beograd na vodi”

Krunu gradonačelničke karijere Milan Bandić vidi u projektu koji bi trajno mogao da promeni vizuru zagrebačkih obala Save.

Projektu „Grad u gradu”, „Zagreb Siti” ili „Zagrebački Menhetn” mnogi će, zbog brojnih sličnosti sa kontroverznim projektom „Beograd na vodi”, nadenuti ime „Zagreb na Savi”.

„Veco Holjevac, kažu, do mene najuspešniji gradonačelnik Zagreba, prešao je Savu i napravio spavaonice u Novom Zagrebu.

Projekat Zagreb Sitija bi trebalo da donese sadržaja Novom Zagrebu i da vrati Zagrepčane na Savu.”

U martu 2019. godine, kompanija „Igl Hils” odabrana je u konkurenciji jedne francuske firme za glavnog kandidata da, posle beogradskog, sprovodi i zagrebački silazak na reke.

„Retki su oni koji traju.

Traju oni koji istraju.

Istraju oni koji ranije ustaju i kasnije ležu”, gotovo u stihu Bandić odgovara na pitanje šta mu je donelo toliko uspeha koje sada želi da okruni ovim projektom.

Kaže da ustaje u pola šest, ali više ne trči svakog jutra po deset kilometara, već šeta pet kilometara sa dva retrivera.

Uz podsećanje na godine, ponosno ističe da je istrčao 16 maratona, 6 ultramaratona, 42 polumaratona.

Image by TheoRivierenlaan from Pixabay

BBC: Je l’ teže istrčati ultramaraton ili istrpeti sve što prati projekat poput Zagreba na Savi?

Bandić: Teže je istrčati ultramaraton. Ovo drugo me golica – ja volim izazove i kada izgleda da su svi protiv, a ustvari je to glasna manjina koja ostavlja privid većine.”

Kritičari ovom projektu zameraju gotovo isto što i beogradskom – netransparentan izbor partnera, sporan odnos ulaganja investitora i grada, dobit za zajednicu, činjenicu da se u 21. veku gradnja stanova proglašava ključnim projektom.

Udruženja arhitekata već su saopštila da su projektni planovi za „Grad u gradu” „neprihvatljivi, na ivici zakonski predviđene procedure i sporni sa stručne strane”.

Bandić tvrdi da će imati bolji odgovor od beogradskih vlasti.

„Ne bih želeo nikome da dajem savete niti da držim lekcije, ali ja imam dovoljno političkog i menadžerskog iskustva.

Kontroverze ćemo smanjiti na minimum, od samog početka – ne samo od javnog poziva i arhitektonskog konkursa nego i balansom između javnog i privatnog.”

Zagrebački gradonačelnik kaže da će biti održan balans između javnog interesa – kroz redizajn Zagrebačkog velesajma, kongresni centar, škole i vrtiće i privatnog interesa koji je neophodan da bi se investitoru isplatio biznis.

Ko je Milan Bandić

Rođen je 22. novembra 1955. godine u Donjim Mamićima (Bosna i Hercegovina);

Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu;

od 1980. do 1983. godine radi u firmi Ledo”, od 1983. do 1990. u opštini Pešćenica;

od 1995. godine odbornik u Skupštini grada Zagreba, od 2000. godine poslanik u Saboru;

2000. prvi put izabran za gradonačelnika Zagreba, na izborima pobeđivao i 2001, 2005, 2009, 2013. i 2017. godine;

do 2009. godine član Socijaldemokratske partije, kasnije osniva najpre svoju listu „Stena”, pa stranku Bandić Milan – 365, Stranka rada i solidarnosti.

Kabinet gradonačelnika Zagreba

Beograđani i Zagrepčani – „isto stablo sa dve grane”

I dok srpska i hrvatska prestonica sprovode slične projekte i često muče slične muke, institucionalna saradnja je izostala.

Milan Bandić kaže da je spreman da pokrene inicijativu da Zagreb sa Beogradom potpiše protokole o saradnji kao sa svim drugim prestonicama zemalja bivše Jugoslavije.

„Saradnja treba da počne isto kao i sa drugim glavnim gradovima – na kulturnom, sportskom, privrednom polju.

To će otvoriti vrata i političkoj saradnji.”

Ipak, poslovični optimista tu – nestaje.

Milan Bandić: Mi smo isto stablo sa dve grane, deli nas samo Gregorijanski i Julijanski kalendar

Bandić: Onog momenta kada sve političke elite u Srbiji i Hrvatskoj budu imale hrabrosti da kažu istinu do kraja svom narodu ali i jedni drugima, gledajući se u oči, onda će se te teme iz perfekta i pluskvamperfekta pomeriti iz dnevnopolitičkih odnosa i okrenućemo se budućnosti. Ali, ja to neću doživeti.

BBC: Jesu li ove političke elite te koje će promeniti stvari?

Bandić: Ne, ja to neću doživeti.”

Na pitanje o međuljudskim odnosima Beograđana i Zagrepčana, Bandić odgovor počinje najavom da će reći snažnu tvrdnju.

„Mi smo isto stablo sa dve grane.

Deli nas samo Gregorijanski i Julijanski kalendar – mi se krstimo sa pet prstiju, a vi sa tri prsta i to ne bi trebalo da je prepreka da sarađujemo.”

Uz saradnju, među susedima je na delu uvek i – takmičenje.

Za razliku od silaska gradskog života na reke koji je prvo počeo u Beogradu, Zagreb prednjači u trci „oplemenjivanja” grada fontanama.

Snove zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića o 54 fontane u gradu na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u Zagrebu ostvaruje Milan Bandić koji je najavio najmanje 40 vodoskoka.

„Ja se ne takmičim ni sa kim jer ne može se niko takmičiti s gradonačelnikom Zagreba koji je ispratio tri-četiri gradonačelnika Beograda.

Takmičim se sam sa sobom, da postignem što više, i nemam političkih uzora – meni su uzori moja majka i dragi Bog u kog verujem.

Najteže je pobediti sebe – ja to teško činim, ali kad treba, i to uradim”, kaže Bandić.

Pored „Bandićevih fontana” postavljen je spomenik nekadašnjem hrvatskog predsedniku Franji Tuđmanu, Foto: BBC

Afere i Milan Bandić

Gotovo da nema godine u Bandićevim gradonačelničkim mandatima, a da nije obeležena medijskim povezivanjem njegovog imena sa nekom od afera. Privođen je 2014. i 2015. godine u aferi „Agram” zbog sumnji da je oštetio gradski budžet i nije platio porez na donacije u predsedničkoj kampanji. Suđenje i dalje traje.

Godine 2002. izazvao je lakšu saobraćajnu nesreću, a policajac koji ga je zaustavio je najpre otpušten, pa vraćen na posao. Bandić je podneo ostavku na mesto gradonačelnika.

Mediji su pisali o njegovoj umešanosti u slučajeve kupovine zemljišta firmeZagrepčanka”, preuređenja Cvetnog trga, zamene zemljišta u aferi Krašograd”, izgradnji zlatnih” toaleta, preskupih stajališta za tramvaje i autobuse. Ni u jednoj od ovih afera, Bandić nije osuđen.

Umedijima je objavljen snimak njegovog verbalnog sukoba sa bivšom voditeljkom hrvatske televizije RTL Mirjanom Hrgom posle intervjua. Devet meseci kasnije, na sledeći intervju, Bandić je Hrgi doneo buket ruža.


„Trnu zubi”

Bandićevi oponenti mogu se podeliti na dve grupe – prva je ona koja ga krivično i prekršajno goni u aferama kojima se često ne zna broj.

„Pravda je spora, ali dostižna – o akterima, vremenu i prostoru mojih krivičnih prijava ne mogu govoriti jer su procesi u toku ali će se i to rešiti, a konačnu reč će reći sud koji je u do sada okončanim procesima sve odbacio.

Iako gorim od želje da o svemu tome govorim, biće o tome reči u mojim memoarima.”

Druga grupa oponenata su oni koji sa podsmehom po društvenim mrežama šire snimke Milana Bandića kako se po snegu i ledu u čarapama kliza i pada pokušavajući da postavi venac na mermerni spomenik, ili se sapliće i pada na kuglanju.

„Ja njih zovem žmigavci – oni mene vole, ali ljubav iskazuju na poseban način, sanjaju me, pa mi tako prave i promociju.

Oni bi sve dali da mogu da budu na mom mestu, kao što kaže pesma Bijelog dugmeta“, kaže Bandić i recituje stihove Bregovićeve pesme.

Za nešto drugačijom umotvorinom, narodnom, posegnuće u odgovoru na pitanje uživa li kad njegovi stavovi podele građane i krenu žustre rasprave.

„Ako dođete u jedno mesto da živite i više od 90 odsto ljudi je protiv vas, nastojte otići za mesec dana.

Ako dođete u neko mesto i 100 odsto ljudi je za vas – idite isto veče, nemojte čekati jutro.

To je odgovor na Vaše pitanje.”

Kaže da ga posebno ispunjava šetnja zagrebačkim ulicama na kojima, kaže, na svakih 50 metara vidi nešto što je napravljeno u poslednjih 19 godina.

„Hodam ponosno, uspravno, mirno spavam i još mirnije se budim jer najteže je u životu biti svoj i uspešan.

Znate li koja ste vi onda elementarna nepogoda? Biti svoj, to znači ne slušati, biti neukrotiv, ne dati se mesiti – i još biti uspešan.

Auh, trnu zubi…”

Autor: BBC News na srpskom

Izvor: 021.rs

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Irena Živković: Bila jednom jedna Devojčica

pet maj 31 , 2019
Irena Živković: Bila jednom jedna Devojčica Bila jednom jedna devojčica koja se zvala Devojčica. Veselim pogledom gledala na svet, radovala se kada bi se izlegle male laste, rastužila bi se […]

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds