Ivan Milanović: Zemljoradnici, radnici, nezaposleni i omladina su snaga koja će srušiti ove narodne neprijatelje

Ivan Milanović: Zemljoradnici, radnici, nezaposleni i omladina su snaga koja će srušiti ove narodne neprijatelje

Ivan Milanović je dvadesetogodišnji, student, kolumnista i mladi političar koji je široj javnosti postao poznat po svojim kolumnama i svojim otvorenim pismom Sergeju Trifunoviću, predsedniku Pokreta slobodnih građana.

Tim pismom je ovaj momak razotkrio svu samodovoljnost, opsednutosti i narcisoidnost Sergeja Trifunovića i njegovog okruženja kao i šupljinu ispraznog elitizma tzv. drugosrbijanske tviter zajednice, koja je pokazala neverovatan nivo udvorištva, licemerja i spremnosti na linč.

Ivana smo slučajno smo sreli na njegovom fakultetu i iskoristili smo priliku da mu postavimo par pitanja.

Šta se dešava sa Vama posle napuštanja Pokreta slobodnih građana i da li ste definitivno napustili politiku?

– Na žalost, u Srbiji mlad čovek koji želi da napravi nešto od svog života ima samo dve opcije – ili da uđe u neku od stranaka na vlasti, ponizi i sebe i porodicu i postane sluga najgorih nitkova i ološa koji su se nakačili na ovu Srbiju i k’o vampiri joj piju krv ili da ostavi sve, i porodicu i ljubav i prijatelje i da beži iz zemlje.

Postoji i treća opcija, koja je mukotrpna, mnogo teža i puna padova i neuspeha, a to je da ostane da se bori protiv ovog ubilačkog sistema i nakaradnog režima, i da ne prestaje da se nada i da ne prestaje da pokušava da od Srbije napravi  zdravu, normalnu i najlepšu zemlju, onakvu kakva ona može i zaslužuje da bude.

Ja sam se odlučio za tu treću opciju i ovih dana sa velikom grupom prijatelja razgovaramo o formiranju pokreta koji će okupljati sve one koji žele dobro ovoj zemlji, svojoj deci, svojim roditeljima, svojim prijateljima.

Svi ti ljudi su jako su gnevni

Ti moji prijatelji su ljudi koje je ovaj sistem koji caruje još od početka devedesetih, opljačkao, uništio, prevario. To su ljudi kojima su uništene najbolje godine života, to su oni koji ne znaju kako će dočekati starost,  to su mladi koji neće budućnost koju im nude raznorazni Vučići, bilo da su na vlasti ili sebe nazivaju opozicijom.

Svi ti ljudi su jako su gnevni, najpre na vajne nacionaliste kao što su razni Šešelji, njihova politička deca i ostala bulumenta, koji su lažnim srbovanjem i pozivanjem na naciju unakazili Srbiju i njene građane. Decenijama ti samozvani nacionalisti grade svoje imperije krvavim parama stečenim najpre devedesetih, na onima koje su slali i zvali da ginu za ovu zemlju, a danas uvećavaju to svoje bogatstvo, primoravajući sve ono što je časno, pošteno, vredno, stručno, obrazovano i po njih opasno da beži i zemlje.

Ponekad ne znam ko je veće zlo, da li ovi radikalski satrapi ili potomci komunističkih generala i dobro situiranih Titovih privatnih disidenta sa Dedinja…

Moji prijatelji su gnevni i na ove raznorazne “demokrate” i na tu takozvanu elitu drugosrbijansku, koja svojim mrsomuđenjem i glumatanjem nekakvog aktivizma po društvenim mrežama ili patetičnim uličnim performansima i kilavim protestima utupljuje svaku oštricu koja bi okrznula režim. Ma svi dobro znamo da su oni manje ili više loši glumci i klovnovi plaćeni od kapitalista i tajkuna, što iz zemlje što iz inostranstva, da služe ovim strankama i njihovim vođama koji već 30 godina čereče ovaj narod i ovu zemlju.

Tim i takvim Šešeljima, Vučićima, Sergejima, Obradovićima Čavoškima, Sonjama i Liht i roze, i ostalima koji žive na grbači i od para ovog naroda, cilj je da u Srbiji ostane domaća i strana mafijaška buržoazija sa kojima su povezani, da ostanu poslušnici sa kupljenim diplomama koje uvek mogu ucenjivati i da ostanu polugladni građani hipnotisani rijalitima i stalnim širenjem straha od mogućeg rata, koji bi za njih i njihove potomke ropski radili za 200 evra.

Mislim da možda samo Dragan Đilas ima moć i želju da se izbori protiv ove radikalsko-naprednjačke nemani, ali ne vidim da će mu građani poverovati uz ovakvu medijsku harangu koja se vodi protiv njega a i koliko znam, i on sam je svestan da su većina ljudi i grupacija koji ga okružuju pored njega samo dok ih finansira. Čim pronađu darežljivijeg sponzora – odmah će ga napustiti.

Ivan Milanović: Zemljoradnici, radnici, nezaposleni i omladina su snaga koja će srušiti ove narodne neprijatelje

Zbog toga ne smemo dozvoliti  da se plan feudalizacije Srbije sprovede do kraja. Moramo učiniti sve da se Dinkići, Miškovići, Karići, Kostići, raznorazni zagovarači neoliberalne ekonomije iz vlasti i opozicije, zaustave u ovom genocidu koji sprovode, smeste tamo gde zaslužuju da budu, a da se Srbija u što kraćem roku podigne na noge, i ovako bogata i lepa kakva jeste, bude predivno mesto za život, kaže Milanović.

Ponekad ne znam ko je veće zlo, da li ovi radikalski satrapi ili potomci komunističkih generala i dobro situiranih Titovih privatnih disidenta sa Dedinja…

Zar to niste mogli u PSG?

Ja sam prethodno bio član PSG jer su mi se dopadale ideje Saše Jankovića vezane za socijalnu pravdu, ljudska prava, borbu protiv kriminala i korupcije… međutim, sam Janković nije mogao da se izbori sa raznoraznim egomanijacima, šatro umetnicima, samokrunisanom kilavom i nesposobnom elitom koja se okupila oko njega, i nije imao stomak za to blato u koje su počeli da ga valjaju što režimski mediji, što njegovo okruženje radeći mu iza leđa sve i svašta. Kad je napustio PSG i ja sam se distancirao od pokreta a poznato Vam je šta se posle dešavalo.

Ivan Milanović: Zemljoradnici, radnici, nezaposleni i omladina su snaga koja će srušiti ove narodne neprijatelje

Dobro, socijalna pravda, borba protiv korupcije i slično, međutim pitanje Kosova i Metohije je sigurno isto toliko važno?

 Pa ne bih ja puno ovog trenutka ulazio u tu priču što se tiče  Kosova i Metohije. Postoji već duže vreme skoro završen plan o tome da se kompletna imovina države Srbije na Kosovu i Metohiji da na korišćenje Srpskoj pravoslavnoj crkvi na 100 godina. Taj plan su radili ljudi čiju stručnost i čije obrazovanje, znanje i patriotizam samo budala može da ospori.  Znam zato što sam bio jedan od bliskih saradnika Saše Jankovića i da su se i neke od svetskih sila slagale sa tim planom, a i strani i domaći stručnjaci za međunarodno pravo su se složili da je takav plan pravno izvodljiv, međutim mislim da sad nije ni vreme ni mesto da se o tome priča.

U svakom slučaju, kaže Ivan Milanović, pitanje Kosova i Metohije ne mogu rešavati Tači, Haradinaj, Vučić i njegovi, kad su oni taj problem, neću da kažem napravili, ali su raspalili požar umesto da ga gase, i doveli do stradanja i jednog i drugog naroda, pa i dan danas nas teraju da se gledamo preko nišana.

Problem Kosova i Metohije može i moraće da rešava moja generacija i generacije koje dolaze, kad se uklone ovi huškači i  ratni profiteri sa svih strana. Ne smemo dozvoliti da nas Vučić, Tači i Haradinaj prevare da mora to sad i odmah. To šta oni kome duguju to je njihova privatna stvar, a šta su dužni državi Srbiji odlučivaće pravosudni organi i to uskoro. To isto važi i za nerešena pitanja sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom… pa ne možete od piromana očekivati da gasi vatru. I da napomenem, postoji Ustav Srbije i u njemu je sve rečeno.

Ivan Milanović: Zemljoradnici, radnici, nezaposleni i omladina su snaga koja će srušiti ove narodne neprijatelje

Do sada se niste priključili ni jednoj stranci?

– Kad sam napustio PSG, verujte mi, a i preko Vas sam dobijao neke pozive, usledio je veliki broj razgovora i sastanaka sa mnogim liderima ili članovima rukovodstva iz raznih političkih partija i pokreta. Naslušao sam se svakakvih priča, ponuda, obećanja… Svima je bilo potrebno neko novo lice, neko ko nije ukaljan, da bi se preko njega oprali za sve loše što su uradili dok su bili na vlasti.

Znate, nastavlja Milanović, ja od svoje 17 godine, posle očeve smrti, morao sam uporedo da idem u školu i da radim. Za razliku od predsednika Aleksandra, koji je prodavao eksere u izmišljenoj londonskoj gvožđari, ja sam svakodnevno istovarivao kamione… i bio odličan đak u školi. I dan danas ja studiram i ne libim se bilo kog posla, što znaju svi u Pančevu. I znaju da nisam ničim ucenjen, znaju da me ne može niko kupiti.

E neko takav, neokaljan, je bio potreban tim političarima da se preko mene operu. I ja sve to mogu da razumem, ali kad sam svakog od njih pitao šta je njihov cilj i kako posle smene Vučića, svi su mi davali identične odgovore: “Vučića ne treba obarati sad a i ne možemo, neka on završi priču sa Kosovom, pa ćemo ga posle rušiti. Cilj su poslanički mandati u Skupštini Srbije .” I naravno, nudili su mi jedan poslanički mandat.

Veliki deo opozicije je u dilu sa Vučićem, a oni koji nisu, pod kontolom su stranih ambasada, dok mnogi njihovi lideri rade i za domaće i za strane bezbedonosne službe, što u ostalom i nije ništa novo. Ovde i vrapci na grani znaju ko za koga radi, ko je to  još 2004. od strane Medlin Olbrajt određen da vodi patriotsku opoziciju, koji lider opozicije u kom kafiću na Crvenom Krstu pije kafu sa čuvenim i svemoćnim Bratom, ko je ucenjen od vojne službe bezbednosti, ko od civilne, ko je ucenjen od Haga, ko od bivše švalerke a ko od bivšeg dečka… Verujte mi, ni španske, ni turske, ni meksičke serije a ni oni najbizarniji porno filmovi nisu dovoljni da opišu to blato i tu javnu kuću koja se zove politička scena u Srbiji.

Dugo sam razmišljao da li da se ponovo politički aktiviram ili da završim školovanje i odem odavde. Međutim, ja Srbiju volim ma kakva da je i volim ove ljude koji žive u njoj, ma kakvo mišljenje imali, kojoj partiji, kojoj naciji ili kojoj veroispovesti pripadali. Volim moju opljačkanu Vojvodinu, moje uništeno Pančevo… na kraju krajeva i volim moju porodicu i neću od njih da odem zbog nekog Vučića, Vulina i drugih baraba koji nam kroje sudbinu.

Prosto neću da dozvolim da moja drugarica koja je završila fakultet sa prosekom 9,85 dobija ponude da radi kao SNS bot ili da zaboravi na bilo kakav posao. Neću više da gledam svog profesora iz srednje škole kako crveni od stida što sa mnom zajedno na crno radi na građevini, za bednu dnevnicu, kod polupismenog zadriglog Vučićevog batinaša ili… ma znate dobro kataklizmičnu situaciju u Srbiji, šta da Vam pričam. Neću da gledam Vučića kako me svakog dana pravi budalom.

Zemljoradnici

Radnici

Nezaposleni

Omladina

I šta ćete uraditi povodom toga?

Vi znate šta je zrno? Zrno žita, zrno kukuruza… Posadiš zrno, iz tog zrna iznikne pšenica od koje napraviš hleb kojim se prehraniš i živiš. Bez tog zrna nema života. E pa u ovom trenutku to zrno života za Srbiju su zemljoradnici, radnici, nezaposleni i omladina.

Moji prijatelji s kojima sam svakodnevno u kontaktu i koji zahtevaju da se organizujemo i osnujemo pokret su ljudi koji znaju šta je muka, oni znaju da  ovde sve može biti drugačije i bolje. Mi se poznajemo već dugo ali niko se od njih nije aktivno bavio politikom. Ti moji prijatelji su shvatili i dele moje mišljenje da je poslednji trenutak da se promene dese ili će Srbija nestati. Svi oni su predivni ljudi čija imena nisu poznata široj javnosti, ali su poštovani i cenjeni u mestima u kojima žive.

Ivan Milanović: Zemljoradnici, radnici, nezaposleni i omladina su snaga koja će srušiti ove narodne neprijatelje

Imali smo više druženja i sastanaka na kojima je bio prisutan veliki broj stručnjaka iz raznih oblasti od nauke, kulture, zdravstva, prava, školstva, bezbednosti… a koji ne žele za sada da se zna za njih, jer znaju kakva ih giljotina čeka od strane režimskih medija. Oni su tu da pripreme planove i strategiju za obnovu Srbije koja će se primeniti odmah po smeni Vučića, ja sam siguran na prvim sledećim izborima.

Već postoje fantastični i jako realni planovi o unapređenju poljoprivrede, podržavljenju više strateških firmi koje su otete od građana, poništenju raznoraznih ekonomski štetnih po Srbiju ugovora, strategiji razvoja u kojoj država ponovo mora da vodi glavnu reč u privredi i ekonomiji dok se ne obnovi industrija i unapredi poljoprivreda, pa tek onda kad se uspostave jednaki uslovi za sve, da se dozvoli tržišna utakmica…

Veliki broj prijatelja imamo u policiji i vojsci i oni su tu da se konsultujemo oko nekih bezbedonosnih pitanja, mada oni zbog svog posla ne smeju aktivno da se uključe u naš rad.

Ti moji prijatelji žive u Vranju, Negotinu, Pančevu, Novom Sadu,  Beogradu… Naravno uz nas je veliki broj ljudi srednjih godina koji su posle pljačkaške privatizacije ostali bez posla ili ljudi koji ne mogu fizički izdržati ropske uslove rada kod stranih investitora koje su doveli i Vučić i Tadić i Dinkić. Sve su to odlični stručnjaci, majstori, inženjeri, ekonomisti, predivne i prepametne žene, majke, i zaposlene i domaćice, heroji koje na svojim leđima nose čitave porodice… I svi su tu sa svojim znanjem, željom, snagom i ogromnom hrabrošću i odlučnošću, i verujte mi, sa blistavim predlozima i rešenjima.

Zapamtite samo zemljoradnici, radnici, nezaposleni i omladina su snaga koja će srušiti ove narodne neprijatelje i potom pronaći izlaz iz ove provalije u kojoj smo gurnuti.

Novinar.rs/ M. Milovanović