Mesta u Njujorku koja ne smete da propustite

Mesta u Njujorku koja ne smete da propustite

Njujork je oličenje Amerike, grad prilika i velikih snova, celodnevnih i svakojakih dešavanja. Veruje se da se u Njujorku govori preko 800 jezika, što i nije tako mnogo uzevši u obzir da je 37 odsto “Njujorčana“ poreklom iz drugih zemalja.

Image by Pexels from Pixabay

Ova raznolikost u nacionalnostima čini Njujork toliko posebnim, jer je svaki došljak ostavio trag, pa tako postoji deo grada u kojem postoje balkanski restorani. Ali ukoliko ovaj grad posećujete na kratko, jedino što ne smete da propustite je “ulična hrana“, tačnije čuvena njujorška pica, koju mnogi smatraju najboljom na svetu.

Duh grada se upoznaje lutanjem kroz uličice, obilascima muzeja kako bi se upoznali sa istorijom, a najbolje je oponašati one koji vam deluju kao lokalci. Zato dopustite sebi da uzmete kafu koja se u Njujorku pije više nego bilo gde, ponesete dobru knjigu i legnete na travu Central parka, ili bilo kog od mnogobrojnih parkova u gradu, a postoji čak i podzemni Loulajn, a možete da uživate u Broks zoološkom vrtu. Mnogi oko vas će raditi isto, pa se nećete osećati čudno što to radite.

Kada budete šetali kroz oazu koja se prostire na 300 hektara usred betona jedne od najmodernijih metropola, naići ćete na najveći muzej u SAD Metropoliten muzej, koji češće zovu jednostavno “Met“.

Ovaj muzej poseduje preko dva miliona umetničkih dela iz raznih epoha i zato se ljudi ovom muzeju stalno vraćaju, jer je nemoguće sve obići, a postoji još 16 odeljenja ovog muzeja raspoređenih svuda po gradu.

Osim muzeja Metropolitan tu je i Muzej Moderne Umetnosti. MoMA je veoma popularan, jer odiše duhom Njujorka, a instalacije su uvek postavljene na neobičan način koji posetu čini pravim doživljajem.

View this post on Instagram

🏛

A post shared by Mary Davidson (@_marydavidson_) on

Mesta u Njujorku koja ne smete da propustite

Kada budete šetali kroz oazu koja se prostire na 300 hektara usred betona jedne od najmodernijih metropola, naići ćete na najveći muzej u SAD Metropoliten muzej, koji češće zovu jednostavno “Met“.

Ovaj muzej poseduje preko dva miliona umetničkih dela iz raznih epoha i zato se ljudi ovom muzeju stalno vraćaju, jer je nemoguće sve obići, a postoji još 16 odeljenja ovog muzeja raspoređenih svuda po gradu.

Osim muzeja Metropolitan tu je i Muzej Moderne Umetnosti. MoMA je veoma popularan, jer odiše duhom Njujorka, a instalacije su uvek postavljene na neobičan način koji posetu čini pravim doživljajem.

Za one koji ipak više vole prirodu postoji Američki prirodnjački muzej. U ovom prostoru nalaze se mnogobrojni fosili dinosaurusa, a među njima i fosil T-reksa od 3 metra. Osim dinosaurusa ovde se mogu pronaći razne biljke, životinje, predmeti iz svemira, ljudski ostaci iz raznih epoha.

U Njujorku postoji oko 100 muzeja, pa je gotovo dovoljno da razmislite šta biste želeli da vidite i samo proverite gde se tačno nalazi muzej sa tom tematikom. Ono što treba proveriti pre nego što kupite kartu jeste da li muzej prihvata donacije. Postoje muzeji koji ukoliko im priložite donaciju ne naplaćuju kartu, pa tako umesto 20 dolara, možete da uđete za dva.

View this post on Instagram

Day at the Museum 🦖

A post shared by Jaclyn Corin (@jackiecorin) on

Treba posetiti i Memorijalni centar i Muzej 11. septembar, posvećen žrtvama koje su stradale u rušenju Bliznakinja 11. septembra 2001. U muzeju možete da pronađete predmete koji su pripadali žrtvama, ali i da saznate sve detalje o događaju.

Ceo centar je okružen zelenilom, a na mestma na kojima su se izdizali simboli Njujorka, napravljeni su vodopadi koji preko ivica naizgled padaju u beskonačno dno. Ovo su najveći veštački vodopadi u Severnoj Americi, a okružuju ih paneli sa imenima stradalih.

Zgrada je od stakla i pruža prelep pogled na grad, ali ipak, da biste se popeli na vrh Njujorka, morate obići nekada najvišu zgradu na svetu Empajer stejt bilding koja se nalazi u srcu Menhetna. Na 86. spratu se nalazi vidikovac sa kojeg se pruža pogled preko vrhova solitera koji krase Njujork.

Postoji vidikovac i na vrhu Rokfeler centra, odakle je pogled možda i lepši, a gužve svakako manje. Za koji god neboder da se odlučite, posetite ga kasno popodne, da biste uživali i u dnevnom i u večernjem pogledu na grad.

Nakon uživanja u pogledu “sa visine“, treba obići Tajms skver, koji naziv nosi po čuvenim novinama. Ovaj trg je centar Njujorka, raskrsnica skoro gde god želite da idete i najbolje mesto gde možete da doživite Njujork.

Kada padne noć, ulice se napune uličnim izvođačima, umetnicima iz raznih domena, na sve strane sijaju reklame, a okolo se nalaze brojna pozorišta, galerije, ali i prodavnice garderobe, pa se Tajms skver, uz Petu aveniju, smatra centom “šopinga“.

Udobna obuća je obavezna, jer se samo Bruklinski most prelazi oko 40 minuta, ali je zato pogled na Menhetn sa jedne i Bruklin sa druge strane neponovljiv. Ovaj most je stariji od onog u Londonu, a prvi je koji je u potpunosti napravljen od čelika.

Uvek je bolje Bruklinski most preći pešaka jer uvek može da se stane sa strane i divi prizoru. Kada pređete u Bruklin, treba posetiti neki od popularnih barova i sklopiti nova prijateljstva sa ljudima najrazličitijih životnih iskustava.

Za obilazak čuvenog poklona koji je Amerika dobila od Francuza, Kip slobode, može da se kupi karta za brodić koji vodi do jednog od simbola grada, a usput pruža mogućnost panoramnskog razgledanja uz krstarenje. Karta mora da se rezerviše unapred, a sama vožnja traje oko tri sata.

Za Brodvej je takođe potrebno unapred rezervisati karte bez obzira koju predstavu želite da gledate. U pitanju je ulica u kojoj se nalaze razna pozorišta gde se izvode najrazličitija scenarija od modernih do klasičnih poput “Čikaga“ i “Fantoma iz opere“.

Ako ste ipak zakasnili da kupite karte, možete da pokušate da pronađete na Tajms skveru i ukoliko budete imali sreće da ih nađete često budu jeftinije.

Stanica Grand Central je mesto koje sigurno znate iz serija i filmova. Ovde i u realnosti možete da vidite mnoge zagrljaje susreta ili opraštanja, a sama stanica je veoma romantičnog izgleda zbog prelepe arhitekture glavnog hola. U ovoj železničkoj stanici ima mnogo restorana i kafića ukoliko je nekome poreban predah.

Grand central je najveća železnička stanica na svetu, a visoko je postavljena i na listi najposećenijih turističkih atrakcija. Među zidovima stanice postoji Galerija šaputanja (Whispering Gallery). Ta prostorija je toliko akustična da ako šapnete nešto na jednoj strani, čuće vas neko ko se nalazi suprotno od vas.

View this post on Instagram

New York’s Grand Central Terminal is without a doubt on of the most famous railway terminals in the world. Perhaps that is because in true New York style, it is far more than its name suggests. Just like the Empire State Building is more than a mere building, Grand Central Terminal is more than a railway station. It is a destination in its own right – full of history and surprises. When you visit Grand Central Terminal, remember to look up at the incredible ceiling – it’s not your average railroad station roof. It shows all the constellations of the zodiac. However, the mural is painted backwards – a mistake caused by the painters putting the plans on the floor as they worked. . . . . . . . #escaped #newyork #newyorkcity #newyorkarea #newyorkgram #newyorklife #newyork_world #newyorktravel #newyorknights #grandcentralstation #grandcentralterminal #grandcentral #grandcentralnewyork #newyorkpost #newyorkbound #newyorkbynight #travelphotography #nightlife #usa #travelusa #keepexploring #canadiantraveller #globetrotter #bridge #newyork_originals #travelholic #travelforfood #travelnyc #nytravel #explorer

A post shared by Mehdee (@e.s.c.a.p.e.d) on

Njujork važi i za grad koji “nikada ne spava“ i tada se uglavnom misli na noćni život. Naravno da postoje mnogi klubovi i mesta gde može da se ode u noćni provod, ali svakako umesto u neki klub u podrumu treba pre izabrati čuvene žurke na krovovima.

Izvor: B92

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Nacionalna geografija: Skoro sav kiseonik je iz okeana, ne iz Amazonije

sub avg 31 , 2019
Nacionalna geografija: Skoro sav kiseonik je iz okeana, ne iz Amazonije Tvrdnja da kišna šuma Amazonija proizvodi petinu kiseonika na Zemlji nije tačna, piše “Nešenel džiografik” Skoro sav kiseonik na […]
Nacionalna geografija: Skoro sav kiseonik je iz okeana, ne iz Amazonije

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds