CETINJE I MALTEŠKI VITEZOVI-POZADINA SVEGA

Dešavanja na Cetinju mogu da imaju veze i sa vekovnim planom Malteškog Vatikanskog Reda o preuzimanju svetinja koje se nalaze u Cetinjskom manastiru, kaže za Novinar.rs jedan od članova Reda Svetog Jovana Krstitelja sa Malte i objašnjava detalje i razlike izmedju Malteškog Reda sa Malte i Malteškog Reda iz Vatikana.

“Red Malteških Vitezova tj. , izvorno Red Vitezova Svetog Jovana Krstitelja sa Malte, koji je iz Jerusalima na Maltu doneo svetinje Ruku Svetog Jovana Krstitelja, Ikonu  Bogorodicu Filermosu i deo Časnog krsta i koje su u Crkvi u Gradu Birgu čuvane sve do Napoleonovog pohoda i proterivanja Reda sa ostrva 1798. godine,  upravo je tada i podeljen na dve formacije.

Crkva u Birgu gde su čuvane svetinje Reda

Naime, od ukupnog broja članova Vrhovnog veća Reda koji je tada brojao 21 član, njih 17 većinski donosi odluku da Red potraži utočište u Rusiji, imajući u vidu da je Red ekumenski tj. da su u njemu i pravoslavni vitezovi i da je Veliki Majstor Pinto napravio izuzetne diplomatske odnose sa Ekaterinom Velikom, majkom Cara Pavla I.

Sa tom odlukom nisu se složila četiri viteza člana Vrhovnog veća, koji su protivno validnoj odluci, rešili da utočište potraže kod Pape u Vatikanu.

Iako je Red bio Suveren i odvojen od svake vlasti i nije bio pod kontrolom Pape i nijednog vladara, budućnost će pokazati da je ipak moralo doći do šizme i odvajanja od izvornih principa.

Većina Vrhovnog veća odlazi u Rusiju, noseći sa sobom pomenute svetinje, gde ih srdačno dočekuje Car Pavle I, koji i prihvata da bude, prvo Car Zaštitnik a potom i Veliki Majstor Reda.

Svetinje tako i u budućnosti bivaju čuvane u Rusiji u Dinastiji Romanovih sve do oktobarske revolucije i dolaska boljševika na vlast.

Svetinje 1929. godine dolaze u Beograd i predaju se na čuvanje Kralju Aleksandru Karadjordjeviću.

Iz ovoga se zaključuje da je pravi i izvorni Red nastavio svoje delovanje u Rusiji,dok su četvorica vitezova formirala takodje Malteški Red u Vatikanu koji je pod pokrivetljstvom Pape i koji je i danas Red sa diplomatskim odnosima i stolicom u UN.

Pripadnici tog Vatikanskog Reda su isključivo Rimokatolici, pa se postavlja pitanje kako su tamo dospeli i Princ Aleksandar Karadjordjević, kao i Princ Nikola Petrović-Njegoš.

Red, koji je nastavio sa radom u Rusiji je vraćen na Maltu 1961. godine i lično je za to zaslužan Kralj Petar II Karadjordjević, koji se nikada nije vratio u Otadžbinu , ali je uspeo da Sedište Reda vrati na Maltu.

O istorijskim i hronološkim detaljima Reda možemo više neki drugi put, ali sada je aktuelno i reći nešto više o dešavanjima na Cetinju.”

Naš sagovornik dalje ističe da je u više navrata razgovarao sa predstavnicima obe formacije Malteškog Reda i da je stav Reda Svetog Jovana Krstitelja sa Malte, koji u svom podnaslovu ima Ruski Veliki Priorat, da su Svetinje uvek tamo gde svojom voljom žele biti, a u samoj kapeli Reda čuva se čestica moštiju Svetog Jovana Krstitelja.

Kapela Reda u Valeti

Medjutim, kako navodi naš sagovornik, pripadnici Rimokatoličkog Malteškog Reda iz Vatikana ne kriju svoju želju i nameru, kao i zavet, da će se svim sredstvima boriti da svetinje stignu u Vatikan.

Poznata je i izjava Momira Bulatovića, da su mu otvoreno nudili 100 miliona dolara da se svetinje prenesu u Vatikan, pa se otvara pitanje da li je Zakon o slobodi veroispovesti upravo i bio jedan od alata da se ispuni cilj Vatikanskog Reda. Tada bi Manastir, a i svetinje u njemu, bile u vlasništvu države Crne Gore, a Milo Djukanović bi bio kadar ispuniti ono što Momir nije želeo.

Postoje i informacije da je čak i deo plana da se po prijemu svetinja Vatikan oglasi i raskolničku Crnogorsku Pravoslavnu Crkvu, pod vodjstvom Mila i Miraša, proglasi unijatskom.

Kako naš sagovornik navodi, verovanje članova Reda Svetog Jovana, čije je sedište u Valeti, je da su svetinje u Crnoj Gori svojom voljom i sa svojim razlozima, te da ih kad mogu posećuju i to rade bez ikakvih ceremonija već kao obični vernici.

Šizma koja traje od 1798. godine i danas je aktuelna, ali Red na Malti i dalje radi po Ustavu, koji je doneo Kralj Petar II Karadjordjević, kao Veliki Majstor tog Reda.

Novinar.rs