Da li će od maja biti dovoljno hrane

Najveći trgovinski lanci tvrde da se tržište stabilizovalo. – Nove gužve primetne ispred radnji i banaka zbog najavljenog produženja zabrane kretanja

Najveći trgovinski lanci u Srbiji saopštili su juče da hrane ima dovoljno u marketima i da se tržište stabilizovalo posle prvog naleta pojačane kupovine i stvaranja zaliha.

Prethodnog vikenda, prenosi Tanjug, potrošači su najviše kupovali meso i brašno, kao i svežu i zamrznutu ribu. Prema rečima Žarka Malinovića, sekretara Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS), prodaja sveže ribe porasla je za 30 do 40 odsto, dok je najveći pad tražnje zabeležen u prodaji jaja, soli i papirnih maramica. Trgovci kažu da je potražnja za osnovnim namirnicama stabilizovana i da se ne primećuje da građani stvaraju nove zalihe. Međutim, prema onome što se juče moglo primetiti ispred prodavnica, građani su ponovo pravili veće redove, verovatno zbog najave da bi država mogla da uvede dvadesetčetvoročasovnu zabranu kretanja. Gužve su bile i ispred banaka, jer su neke od njih, koje to do sada nisu uradile, najavile zatvaranje ekspozitura.

I širom Evrope vlada zabrinutost da li će biti dovoljno hrane u narednim mesecima. Na mogućnost suočavanja s ozbiljnim nestašicama upozorila je čak i ministarka poljoprivrede Nemačke Julija Klekner. Ona je rekla da bi od maja mogla da vlada nestašica određenih namirnica, posebno voća i povrća.

– Lanac snabdevanja namirnicima moramo održati netaknutim. Ono što se ne seje, ne sadi, ne žanje, transportuje, na kraju će nedostajati u snabdevanju stanovništva – upozorila je Kleknerova. Ukazala je da će tržište od maja imati probleme ako se ne seje povrće. Objasnila je da Nemačka kod nekih osnovnih namirnica ima stepen samosnabdevanja 100 odsto. To nije slučaj i kod voća i povrća jer u tom segmentu zadovoljava oko 40 odsto domaćih potreba iz domaće proizvodnje. Nemačkoj preti ogroman problem sa nedostatkom radne snage u maju jer im je za radove potrebno čak 85.000 ljudi, a u sadašnjoj situaciji taj problem nije moguće rešiti – istakla je Kleknerova.

Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, kaže da će se mnoge države suočavati s ovakvim problemima, posebno one koje se oslanjaju na stranu radnu snagu za radove u voćnjacima i poljima. Upitan da li Srbija i u kojoj meri može da računa na sopstvenu proizvodnju, on kaže da, što se tiče voća, nema problema jer ga imamo dovoljno, ali da smo uvozili ogromne količine povrća.

– Međutim, i povrća dosta proizvodimo, pa mislim da neće biti problema. Jabuka ima u rezervi. I rano voće jagode i trešnje imaju dobar potencijal, bez obzira na izmrzavanje. Važno da se agrotehničke mere primenjuju, što nam donosi sigurnost za ovu godinu – kaže Keserović i dodaje da do eventualnih problema može da dođe sa snabdevenošću južnim voćem ako Turska zatvori granice.

– U našim hladnjačama ima dovoljno voća, pre svega jabuka, dok ne stigne drugo, rano voće – rekao je Keserović.

Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je na potencijalnu nestašicu hrane u svetu, jer su neke zemlje u okviru mera za borbu protiv pandemije uvele protekcionističke mere, uključujući zabranu izvoza određenih proizvoda kako bi zadovoljile rastuću domaću potražnju.

– Najgore što može da se dogodi jeste da vlade ograniče protok hrane – rekao je za „Gardijan” Maksimo Torero, glavni ekonomista u FAO, dodajući da ćemo se uskoro možda suočiti sa posledicama takvih poteza. Rusija je, na primer, zaustavila izvoz heljde i drugih žitarica, Kazahstan je uveo ograničenja na izvoz pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i suncokretovog ulja, prenela je „Raša tudej”. Zvaničnik UN je upozorio da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući „ekstremnu nestabilnost”. Drugi problem je taj što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu useva, delimično zbog zatvaranja granica i mera izolacije i ograničenja kretanja. Poljoprivrednici u Francuskoj, Španiji i Italiji ukazuju na problem da će voće i povrće brzo sazreti i ostati da truli ako se situacija ne promeni, prenosi Blumberg. Uzgajivači jagoda i špargle već su suočeni sa tim problemom, a slična situacija će možda zadesiti i proizvođače zelene salate i paradajza, luka i graška.

Izvor: Politika

Bojan Milić

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

SRPSKI LEKARI UPOZORAVAJU: Ako imate VISOK PRITISAK ILI ŠEĆER, EVO ŠTA OBAVEZNO TREBA DA URADITE U VREME EPIDEMIJE KORONAVIRUSOM

sri apr 1 , 2020
U vreme epidemije smrtonosnim virusom, niko nije 100 odsto zaštićen. Ipak, postoje oni čiji je organizam više na udaru, a to su hronični bolesnici. U njih svakako spadaju oni koji […]