Dvizac: Kad dobri ljudi “puknu”

Prodavačica u najboljim godinama, danas me je dočekala rečima: – Uvek sam se pitala kako je moguće da mirni, tihi, kulturni ljudi odjednom “polude”?! Mislila sam da to mediji, kojima inače ništa ne verujem, sigurno izmišljaju.

Uzdahnula je i ispričala mi šta se dogodilo…

Dvizac: Kad dobri ljudi "puknu"
Piše: Rajko Roki Dvizac

Od kada je otvorena ova mala prodavnica jeftine, uglavnom prehambene robe, stariji gospodin iz obližnjeg solitera redovni je kupac. Kupovao bi tu hleb, mleko i neke sitnice. Pri ulasku u prodavnicu uvek bi poželeo “Dobro jutro” i to su bile jedine reči koje bi prozborio tokom kupovine. Uvek je bio doteran, izbrijan i lepo obučen. Strpljivo je čekao svoj red, ne žaleći se ni na gužvu a ni na onu vrstu mušterija koji su uvek voleli da idu preko reda. Samo bi prevrnuo očima i odmahnuo glavom ali ni reč ne bi prozborio.

Ali jutros je – “pukao”. Sasvim neočekivano da je iznenadio čak i prodavačicu koja je navikla na nezgodnu narav različitih ljudi. Povod je bio mali, gotovo bezazlen ali posle svega prodavačica je shvatila da su ljudi, pogotovo dobri ljudi, puni nezadovoljstva i da je potrebna samo iskra da desi eksplozija.

Naime, jedan od proizvoda je bio na akcijskom sniženju ali pošto je prošlo nedelju dana, ćutljivi gospodin nije bio siguran da li akcija još uvek traje. Iz iskustva je znao da prodavačice zbog opterećenosti često ne stižu da na vreme skinu oznaku “Akcijsko sniženje”. Zato se ljubazno, tihim glasom obratio prodavačici sa pitanjem da li istaknuta cena još uvek važi. Prodavačica mu je potvrdila i on je mirno uzeo proizvod i stavio u svoju korpu. Mirno je prišao kasi. U tom trenutku, jedna, najbolji opis je – raspojasana novokomponovana “gospođa” koja je stjala ispred njega, čim je čula za jeftin proizvod, odmah se okrenula ka njemu i svojim kreštavim glasom rekla:
– A, što ne kažeš, pa to meni treba!!!

Na opšte iznenađenje umesto da ode do police na kojem je stajao proizvod na akcijskom sniženju, gurnula je ruku u njegovu korpu i uzela dotični proizvod.
– Da, to mi treba. Imam kući jedan ali pošto je sniženje, uzeću i ovaj. Treba biti pametan i iskoristiti sniženje.

Čovekovo bledo lice odjednom preli rumenilo. U tužnim očima počeše da sevaju varnice. Bes zbog bezobrazluka, bahatosti i nedostatka osnove kulture ponašanja brzinom munje razbio je njegovu smirenost.

– Šta to radite? Kako možete da uzmete iz moje korpe? Ako vam treba ovaj proizvod uzmite ga sa police a ne iz moje korpe! – dreknu iznenada ćutljivi gospodin.

Raspojasana gospođa se ni malo nije uplašila… Osorno mu je odgovorila:

– A šta fali? Ja sam prva na redu. Ti si iza mene pa uzmi drugi za sebe. Mudar si mi ti, hoćeš da ja napustim red pa da ti preko reda pazariš.

Čovek poblede kao krpa od besa. Ljutio joj uze svoj proizvod i vrati u svoju korpu. Bila je potrebna još samo jedna mala iskrica pa da joj opali šamarčinu preko jeftinih nakarmisanih usana…

Gospođa se trže i povuče… Takvi kao ona, samo razumeju jezik sile.

– Ih, što se odmah ljutiš. Vala mnogo si nervozan. Kaži mi đe da uzmem taj proizvod. Jel vođekare?
– Ne kaže se vođekare, već ovde – odgovori joj gospodin.
– E vidi ti njega, još će me učiti kako da govorim. Jebala te ta tvoja kultura – odgovori ona i brže – bolje se udalji.

Namerno je odugovlačila razgledajući akcijski proizvod kao da ga istražuje. Prodavačica iskoristi njenu odsutnost i pozva gospodina da njemu prvo naplati dok se “gospođa” ne odluči. On je to uradio nerado, naviknut da ne ide preko reda. Ali na njeno insistiranje i “gospođinu” ćutnju, ipak je prišao kasi. Na izlazu, samo je sagnute glave se obratio prodavačici:
– Doviđenja i izvinite.

Tek kada je gospodin zatvorio vrata “gospođa” se vratila na kasu sa dva jeftina proizvoda. Ohrabrena što on nije tu, počela je da ga na sva usta ogovora, preciznije – olajava.

– Pa jesi li joj nešto rekla? – upitao sam prodavačicu.

– Nije bilo svrhe. Čim sam videla da sa sobom nosi jedne od ovih tabloidnih novina, shvatila sam sa kim imam posla. Uostalom, svako jutro mi prepričava šta se dogodilo u “Zadruzi” i “Parovima”. Sa takvim likovima ne vredi pričati.
Meni je jasno ko je ona ali, eto, iznenadio me je ovaj tihi, ćutljivi gospodin. On je dokaz da veliko nezdovoljstvo vlada među normalnim ljudima. Bojim se, ako oni polude, ako im pukne film, biće svašta.

Slažem se sa prodavačicom. Kad dobri i čestiti ljudi polude neće biti dobro… Prag tolerancije sve je bliži, sve je tanji. Samo što ne pukne!

Rajko Roki Dvizac

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Deo opozicije sa Palmerom, detalji nepoznati javnosti

sri jun 12 , 2019
Deo opozicije sa Palmerom, detalji nepoznati javnosti BEOGRAD – Predstavnici dela srpske opozicije, među kojima su bili Dragan Đilas i Vuk Jeremić, sastali su se juče u Beogradu sa zamenikom […]
Deo opozicije sa Palmerom, detalji nepoznati javnosti

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds