Pomoć prvo Srbima pa onda ostalima

Naš posao i ustavna dužnost je da pomognemo Srbima u RS, na Kosovu i u regionu, poručuje Dragomir Anđelković, dok Vladimir Vuletić ocenjuje da nijedna zemlja nije samodovoljna i da su u egoizmu svi na gubitku

edostatak evropske solidarnosti, tako je Franko Fratini, bivši italijanski ministar spoljnih poslova, ocenio ponašanje Brisela prema Italiji koja je, kako je rekao, u prvom trenutku bila praktično sama. Još šokantnije zvučala je vest da su Poljaci i Česi zaplenili kineske maske i opremu namenjenu Italiji. Sličnu ocenu Fratinijevoj dao je i Beograd posle odluke da se medicinska oprema ne izvozi van granica EU.

Malo je drugačija slika na Balkanu. Srbija pruža pomoć svima u regionu koji su to zatražili. Prema najavi Aleksandra Vučića, Srbija će pomoći Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, ali i drugim zemljama, u borbi protiv virusa korona, i to slanjem medicinske opreme i osnovnih životnih namirnica. Posle razgovora sa srpskim članom Predsedništva BiH, Miloradom Dodikom, predsednik Srbije je rekao da je Republika Srpska zvanično zatražila „veliku pomoć” u borbi protiv virusa korona. „Sve što možemo i koliko možemo u lekovima, medicinskoj opremi, mašinama i zaštitnim materijalima, pomoći ćemo”, najavio je Vučić.

Nekoliko molbi, kako je rekao, stiglo je i iz Federacije BiH. „Tražili su dozvolu izvoza oko 15 tona pšenice za Republiku Srpsku i 15 tona za Federaciju BiH, po 10 i pet hiljada tona kukuruza i soje. Niko u BiH, bez obzira na to u kom delu živi, ne samo da neće biti gladan nego u potpunosti može da računa da će od Srbije dobiti robu koja je u ovom trenutku deficitarna na evropskom i svetskom tržištu”, obećao je Vučić, dodajući da na sličnu pomoć mogu da računaju i Crna Gora i Severna Makedonija.

Iz Crne Gore je već stigla molba, ali ne od zvaničnika te države. Jedan od lidera opozicionog Demokratskog fronta, Andrija Mandić, obratio se Vučiću s molbom da u što kraćem roku uputi pomoć toj državi. On je srpskog predsednika zamolio da jedan deo potencijala kojima Srbija kao država raspolaže stavi u funkciju borbe protiv virusa korona u Crnoj Gori. Prema njegovim rečima, situacija je posebno teška na severu Crne Gore koji je, kako navodi, zbog dugogodišnjeg ekonomskog zaostajanja i siromaštva suočen s nedostatkom neophodne medicinske opreme za borbu protiv virusa korona. „U Pljevljima, Bijelom Polju, a i u čitavoj Crnoj Gori, nedostaju respiratori, testovi, zaštitne maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju. Vaša pomoć ne bi pomogla samo srpskom narodu nego svim narodima i građanima Crne Gore, koji znaju da u Srbiji uvek imaju samo prijatelja”, poručio je Mandić u pismu Vučiću.

Posebnu pažnju u ovim danima Srbija je poklonila građanima na severu Kosova i u Kosovskom Pomoravlju. Tamo je već upućen kontigent brašna. Ova namirnica će biti izvezena i u Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.

Solidarnost koju je ispoljila Srbija za sociologa Vladimira Vuletića nije iznenađenje. „Ovde je na delu kontinuitet politike koja je bila prisutna i pre nego što je nastupila kriza izazvana širenjem virusa korona. Politika Beograda je jasna, Srbija poštuje međunarodno uspostavljene granice u okruženju, ali će uvek pomagati Srbima u regionu, što je njena ustavna obaveza”, objašnjava Vuletić za „Politiku”. Kako kaže, postoji i nešto skorija orijentacija Srbije ka ekonomskom objedinjavanju regiona koje je dobilo svoju formu kroz „mali šengen”. „Mali ne mogu da opstanu u ekonomski razvijenom svetu bez povezivanja. Ova politika dobija poseban značaj u situaciji kada je solidarnost zaista neophodna”, smatra Vuletić.

Analitičar Dragomir Anđelković razmišlja drugačije. Danas, kako kaže, svako gleda sebe i mi treba da se okrenemo sebi i prestanemo da maštamo o nekakvim integracijama, jugoslovenskim opcijama i široj solidarnosti. „Naš posao je da pomognemo srpskom narodu u Republici Srpskoj i na Kosovu i u regionu. To je ustavna dužnost Srbije. Po članu 1 Ustava, Srbija je nacionalna država srpskog naroda i dužna je da pomogne Srbima. Iracionalno je da mi u ovim okolnostima svoje resurse trošimo u kontekstu neke šire solidarnosti”, ocenjuje Anđelković za „Politiku”.

Srbija, ističe, treba da pomogne državama gde je velika zastupljenost srpskog naroda, „pa čak i Crnoj Gori, koja se neprijateljski odnosi prema Srbiji”, jer je tamo velika koncentracija srpskog naroda. „To ima smisla. Ali otići dalje od toga bilo bi štetno. Nijedna od tih država ne bi Srbiji pomogla, ni u jednoj državi mi, da doživimo zemljotres, ne bi dočekali aplauz solidarnosti”, smatra Anđelković.

Vuletić misli da nijedna zemlja nije samodovoljna. „Vidimo da zemlje u okruženju nemaju dovoljno ni brašna za hleb, a Srbija ima više nego što joj je potrebno. To ukazuje na potrebu međusobnog povezivanja. To je jedina moguća politika, u egoizmu su svi na gubitku”, smatra Vuletić i dodaje da je ova vrsta saradnje u teškim vremenima ono što se pamti, čime će Srbija dobiti na renomeu.