Čanak: Zlo je na ulicama, preti, ponižava, zastrašuje, napada, otima, pljačka, sakati, ubija

Čanak: Zlo je na ulicama, preti, ponižava, zastrašuje, napada, otima, pljačka, sakati, ubija

Sutra je 29. novembar, Dan Republike. Dan kada su neki ljudi 1943. potvrdili svoju odlučnost i herojski nastavili da se bore protiv najvećeg zla koje je zadesilo ovu planetu – protiv fašizma.  Te Republike više nema a fašizam je tu i dalje, u manjem ili većem obimu, prikriven ili javan.

Wikipedia

Jedan od ljudi koji neprestano ukazuje na to zlo, koje se sakriveno pod plaštom nacionalizma, patriotskog kriminala i BMW pravoslavlja duboko uvuklo u naše društvo i kao kancer ga lagano ubija je i vojvođanski političar Nenad Čanak.

Povodom Dana republike prenosimo vam sa njegovog bloga tekst iz 2012. godine

Screenshot

Trag na koži

Kada sam video fotografiju leđa nekog, očigledno mladog, čoveka kome je ruka majstora tetovaže utisnula u kožu likove Adolfa Hitlera i Rudolfa Hessa, ostao sam zatečen. Zašto bi, i u ime čega, bilo ko danas oslikao po svom telu likove ljudi koji su u istoriji ostali zabeleženi kao neuporedivi zločinci čiji se krvavi trag oseća do današnjih dana?

Čanak: Zlo je na ulicama, preti, ponižava, zastrašuje, napada, otima, pljačka, sakati, ubija

U čemu leži tajna magnetizma nemačkih nacističkih vođa od pre sedamdesetak godina za kojima su ostale desetine miliona grobova i najmračnije stranice istorije čovečanstva?

U vreme nacističke Nemačke živeli su i neki drugi ljudi koji su čovečanstvo zadužili i drugim inovacijama osim svešću da se za samo par godina milioni ljudskih bića mogu hladnokrvno potrovati otrovom za glodare i spaliti u namenskim krematorijumima i ni jednoga od njih nema u ponudi salona za tetoviranje u Novom Sadu, nema ni Tesle ni Ajnštajna ni Čaplina ni Pikasa. Ima lobanje.

Zašto je zlo tako fotogenično?

Odgovor je, na žalost, banalan. Zlo čini vidljivim nevidljive ljude.

Početkom devedesetih, na ulicama su svakodnevno mogli da se vide mladi ljudi koji su na svaku kapu koju su stavljali na glavu, kačili i kokardu. Ozloglašeni višedecenijskom produkcijom “partizanskih” filmova, Četnici su postali antiheroji u socijalističkom društvu, a imidž “koljača” i vojnika sa kojima “nema šale” (naročito zgodno prikazan u kultnom filmu Bitka na Neretvi), vešto je korišćen od strane Šešelja i Draškovića da se privuku sledbenici prvenstveno željni da osete moć grupe, dok je Velika Srbija bila više politički izgovor nego neki koherentan i strateški politički cilj. Jer, lakše je razumeti monarhiju (… Tata i mama, pa isto to, samo u državi …), nego parlamentarnu demokratiju sa proporcionalnim izbornim sistemom po Dontu. Lakše je razumeti Veliku Srbiju (… Jedan narod, Srbi, glavni grad, Beograd, gde su Srbi, tu je Srbija, granice su tamo gde su srpska groblja …), nego se zamajavati sa “složenom državom”, “dvodomim Parlamentom”, “srednjim nivoom vlasti”, “prekograničnom saradnjom”, i slično.

Čanak: Zlo je na ulicama, preti, ponižava, zastrašuje, napada, otima, pljačka, sakati, ubija
Ilustracija

Čanak: Zlo je na ulicama, preti, ponižava, zastrašuje, napada, otima, pljačka, sakati, ubija

U pitanju je, dakle, masa, njena moć i njena uniforma (u ovom slučaju kokarda, vojna oznaka Kraljeve vojske u Otadžbini), a ne neki preterano razvijeni politički program.

Nacisti su u Nemačkoj to tridesetih godina prošlog veka dobro razumeli. Ne samo da su nosili prave partijske uniforme, nego su te uniforme kreirane sa mnogo pažnje (recimo, SS crne uniforme kreirala je kuća Hugo Boss i do kraja rata ih držala kao jednu od referenci u svojim katalozima).

Zar se zaista može misliti da su svih preko 700.000 nacista prisutnih na Reichsparteitag skupu u Nirnbergu 1934. godine bili stručnjaci za rasne teorije i nemačku istoriju, ili su voleli da se druže, marširaju, piju pivo i ponekad pretuku nekog Jevreja, ili socijaldemokratu, ili komunistu ili već nekoga, i opljačkaju ga? I svi ih se boje, i ne može im niko ništa jer “sve to rade zbog Nemačke”. A i uvežbaniji su za ulične tuče od “niže rase”.

Šta zna o nacizmu donor kože za H2 portret?

Zna li da je Hitler naredio da se Hess (posle leta u Škotsku 10.05.1941.) ubije na licu mesta ako se ikada vrati u Nemačku?

Zna li da su Hitlerovi lekari po logorima smrti takvima kao on, mladić iz Srbije, derali koži sa tetovažama i štavili je za ukrase po zidovima svojih ordinacija?

Zna li da, da je Hitler dobio rat, ni njega ni ove zemlje ne bi bilo jer su Sloveni, kao niža rasa, bili predviđeni za istrebljenje u nekom narednom koraku?

Naravno da ne zna, niti ga interesuje. Jedino što mu je važno je vidljivost, vidljivost koju bez te skaradne tetovaže ne bi imao.

Zlo je, samo po sebi, vulgarno i nametljivo, dobro to nije.

Pored dobra, čovek može da “gleda svoja posla”, može da ne ode na Pikasovu izložbu, može da ne pogleda Čaplinov film, može da ne čita Stefana Cvajga. Može da se bavi nečim drugim.

Zlo se ne može ignorisati. Zlo je na ulicama, preti, ponižava, zastrašuje, napada, otima, pljačka, sakati, ubija, a sve, u ime “Patriotizma”, “Odbrane Ugrožene Nacije”, “Vere Otaca”, “Zaštite Napaćene Braće” i slično i uvek isto.

Pored zla, Čovek ne može da se bavi ničim drugim osim borbom protiv zla.

Za kraj, pitanje: Ko je u evrima platio da se napadne u Novom Sadu kolona gostiju iz Hrvatske pre nekoliko dana? Domaća stranka ili strana država? Ili oni što posluju bez fiskalnih kasa?

Nenad Čanak

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Film “Težina lanaca 3” stiže u Srbiju, 2. februara u Beogradu!

čet nov 28 , 2019
Film “Težina lanaca 3” stiže u Srbiju, 2. februara u Beogradu! Novi dokumentarni film režisera Borisa Malagurskog “Težina lanaca 3” imaće srpsku premijeru u okviru DOK festivala 2. februara u […]
Film “Težina lanaca 3” stiže u Srbiju, 2. februara u Beogradu!

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds