Otvoren Muzej magaraca u Crnoj Gori, prvi takve vrste u regionu

U ne tako dalekoj prošlosti, kada su sela bila puna i kada su ljudi u velikom broju obrađivali zemlju, bilo u centralnom ili severnom delu Crne Gore, skoro da nije postojalo domaćinstvo koje kao glavnog saveznika za rad u polju nije imalo magarca.

Sličnu ideju baštini i čuva Farma magaraca u Martinićima, u opštini Danilovgrad, gde je otvoren i Muzej magaraca, prvi takve vrste u regionu.

Farma magaraca otvorena je 2015. godine i predstavlja pravu atrakciju za sve posetioce. Kako bi upotpunili ponudu, domaćini i vlasnici farme, porodica Darka Saveljića se odlučila da otvori Muzej magaraca.

Muzej čine sva ona oruđa koja su korišćena za rad, poput razgrtača, kola, samara, plugova, dakle sve ono što je magarca nekada stavljalo pod teret vuče.

Oruđa koja su magarci vukli i nosili

Darko Saveljić, vlasnik Farme magaraca, kaže da je farmu do sada posetilo više od 56.000 posetilaca.

“Napravili smo Centar za posetioce koji funkcioniše u okviru farme, tu je i Muzej magaraca. Tu su oruđa koja su korišćena s magarcima, tu su kose, razgrtači, kola, samari. Imamo samar koji se koristio u Drugom svetskom ratu. Mi to zovemo Muzej magaraca, ali kada bi magarci znali da pričaju, ovo bi bio muzej torture nad magarcom. Sva ova oruđa koja su korištena bila su jako naporna za ljude, a tek za magarce koji su to vukli i nosili”, priča Saveljić.

Otvaranju Muzeja prisustvovao je veliki broj prijatelja farme, ali i ljubitelja ove veoma inteligentne životinje.

“Farma je vrlo popularna, ne samo u Crnoj Gori, nego i u svetu, preporučuju je svetski vodiči, Lonely planet, Trip advisor, od nedavno i Ryanair, kao jednu od 11 destinacija koju turisti mogu da vide u Podgorici, i oko Podgorice. Imamo mnogo stranaca, pa nam se čini da s muzejom i Centrom za posetioce objedinjujemo svu tu ponudu”, ističe Saveljić.

U celoj državi do 150 magaraca

Ono što ovaj muzej čini drugačijim u odnosu na ostale jeste način plaćanja ulaza. Naime, posetioci kao ulaznicu donose kilogram šargarepe ili jabuka po osobi, koje daju magarcima kao poslasticu.

Sada je 40 magaraca na farmi, ali ide se na puno veći broj, zbog jednog od ciljeva farme, a to je zaštita magaraca od izumiranja. Bilo ih je na hiljade u ovom krševitom delu države, gotovo da nije bilo kuće da nije imala magarca. Izgubili su bitku s tehnološkom revolucijom, koriste se traktori i kultivatori, ljudi su otišli sa sela, tako da je magarac postao životinja koja ničemu ne služi. Oni su do otvaranja farme postali jedna od najugroženijih vrsta u Crnoj Gori, i dalje su jako ugroženi, jer ih nema preko 150 zajedno s našom farmom. Dovoljno je reći da kada sam počeo farmu, jedan magarac, odnosno jedan život je koštao 25 evra, verovali ili ne. Danas ne možete da ga kupite ispod 150 ili 200 evra“, poručuje Saveljić.

Litar magarećeg mleka 50 evra

Na otvaranju Muzeja magaraca gostima se služilo čuveno magareće mleko, koje je veoma lekovito.

“Magareće mleko je prilično zdravo, posebno za plućne bolesti, kašalj, bronhitis, astmu. U narodu poznati ‘magareći kašalj’, taj suvi kašalj, kada vi imate analize krvi, rendgen pluća, sve uredno s aspekta medicinske nauke, a vi i dalje kašljete, taj ‘magareći kašalj’ se isključivo leči magarećim mlekom. To je najskuplje mleko na planeti, jako je slično ljudskom mleku i košta 50 evra po litru”, poručuje Saveljić.

Izvor: N1

Urednik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Next Post

Većina radnika u privatnom sektoru Srbije ne iskoristi pravo na pauzu

Pon jul 22 , 2019
U Srbiji trećina radnika u privatnom sektoru ne iskoristi vreme za pauzu u toku radnog vremena, na koju zakonski ima pravo, dok 69 odsto radnika u tom sektoru ne iskoriste […]
Potrebni sezonski radnici u Nemačkoj i regionu: Mesečna zarada i do 2.500 evra