Irena Živković: Poželiš da jednom i ti budeš nečija pesma, a ne uvek jebeni pesnik

Irena Živković: Poželiš da jednom i ti budeš nečija pesma, a ne uvek jebeni pesnik

Irena Živković: Poželiš da jednom i ti budeš nečija pesma, a ne uvek jebeni pesnik

Umoriš se.

Od razumevanja drugih, zasmejavanja drugih, ćutnje ili priče drugima – zavisno od šta im je potrebno. I nezavisno od koliko ih voliš.

Piše: Irena Živković

Od čvrstog grljenja drugih, od savetovanja, praštanja, od milih pogleda i svih nežnih dodira – zavisno od šta im je potrebno. I nezavisno od koliko ih voliš.

Od “nasloni se na mene”, od “tu sam ja”, od “pričaj mi jer nemaš kom” – zavisno od šta im je potrebno. I nezavisno od koliko ih voliš.

Umoriš se.


Nalegnu tvoje lične brige i tuge i na izgled nerešivi problemi. Nalegnu, pa stiskaju i guše noću. Nalegnu, a ti umoran. Umoran. I samo legneš i kažeš:” Aj, gazi, majstore. Ja ću sad samo da spavam.”


Umoriš se.


I poželiš da jednom i ti budeš nečija napisana pesma, a ne uvek jebeni pesnik koji o nekom piše.

Irena Živković  je novinar,  političar, pisac i predsednik Udruženja građana Izbor postoji

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*