Kad se sagneš uvale ti pihtije od ljudskog mesa i ćebad od ljudske kose uz lukavo lukrativnog episkopa Bačke

Kad se sagneš uvale ti pihtije od ljudskog mesa i ćebad od ljudske kose uz lukavo lukrativnog episkopa Bačke

REK’O SAHIB DA NAPRAVIMO SAGIB

Neke knjige su svi pročitali – neke od tih i ja.

Piše: Danko B. Marin

Novela, pre noveleta mada danas je sve roman (kad jednog dana i moje haiku pesmaje proglase romanima – da se ne čudim) ,,Sahib“ autora Nenada Veličkovića spada u opšte komentarisane, pročitane.

Izgleda da ,,Sahib“ nije bestselerska knjiga?

U to doba je jedva nabavih. Pomogao mi knjižarski čudotvorac, bivši vlasnik dve izdavačke kuće Vladimir Maksimović, strasni distributer svega što je štampano. A bestselerski tiraž 1000 kom…

Verovatno portabl dokument format čini čuda ali nije bio omasovljen tad!?

Imao sam mogućnost nabavke knjige preko dobre prijateljice, školske garesice, piše u štampanom izdanju ,,ZA IDAVAČA- Vesna T…“ no, postoji i sramota kod kontakta.
– ,,Ćao Vesna (Veki, Vekili, Vekice?) , nadam se da si OK trebaš mi za uslugu“ – da, da, godinama nismo u kontaktu ali treba mi usluga uz pozivanje na školske dane.

Idemo, epistolarni roman (novela, noveleta)… Roman u pismima je ,,niz pisama koja piše jedna ili više izmišljenih ličnosti i koja u svojoj međusobnoj povezanosti ostvaruju izvesne elemente epske strukture: situaciju, radnju, karaktere i dr.“ – citat ,,RKT“ strana 672.

E-mail izmišljena pisma stavlja Veličković u knjigu ,,Sahib“ – roman je u stvari prošireni vic kakve sarajevska ekipa zaboravi posle dva kafićka pričanja i tu nastaje prava vrhunska umetnička kreacija maštovitog autora.

Dolazi u Dejtonsku BiH zapadni natčovek, visoko dignutog nosa opijen neokolonijalnom gordošću. ,,Gost“ je i muželožnik što mu umišljenom predstavlja još jednu stepenicu više na ,,imperijalnom prestolu“ sa kog posmatra nas Balkance.

Naravno ni Balkanci nisu bez mana, konkretno Sarajlije ali izbija i čist-PRLjAVI materijalni interes birokratskog sahiba Sahiba zbog kog je u misiji mirotvorstva.

Sahib – britanski diplomata elektronskom poštom komunicira sa dalekim ljubavnikom Džordžom dok ga po Sarajevu i okolini vozi vozač Sakib. U šezdeset numerisanih elektronskih pisama imamo duhovit susret istok-zapad.

Na kraju jadni Sakib napravi sagib i dodatno natčovek pokaže svoju ,,superiornost“ pišući u poslednjem (šezdesetom) pismu:
– ,,To što se tu desilo, prije nekoliko minuta, to nije bio čin očaja, ni straha za posao, ni ljubav (čak sam i u to na trenutak bio povjerovao!), ni prijateljstvo, na šta bih sad pristao, i dao sve što imam da je to, ništa od svega toga“ – nedostaje imperijalnom sahibu, natčoveku Sahibu umjetnički dojam. Gordišić je opasno povređen: ,,Bila je to… milostinja!“

Smejao sam se ali ne grohotom. Imao sam neku gadnu, nedefinisanu slutnju i na žalost, njen mrak se pokazao na našoj dnevnoj svetlosti: u našoj ,,svetloj budućnosti“ petooktobarskih promena.

Neoliberalni okupator, podmukli kolonijalni gospodar sahib je zavladao Srbijom. Vešto je uništio privredu, a najniži sagib se učinio u kulturi…

Na sve načine naduti B92 prvi pušta rijaliti ali znatno gore stvari se do danas dešavaju. Ne mogu se žaliti da me mediji ignorišu, ima poziva – ima mojih odbijanja intervuja ,,desnim“ radio stanicama. Sad dok se kuka na režimsku cenzuru, slobodarski ,,desni“ radio, njegov novinar u uvodnom razgovoru me upozorava da ne mogu čitati moju satiričnu pesmu o DS cenzoru Dragoljubu Mićunoviću?

Sreća po novinara da me je telefonom gnjavio kad je izjavio da pesmi ,,Đe krenuo – ona stigla!“ (prvo je u Nemačkoj objavljena) opet treba srpska (pre srBska) cenzura. Samo ga žestoko napsovah.

Iz elementarne pristojnosti se javih dosadnjaku još par puta i čuh od brabonjala da ne mogu govoriti o državnim parama finansiranom ždranju ljudskog mesa na izložbi Zorana Todorovića, jer to sramoti majčicu državicu i SPC: onu žutu – dodajem.

Na žalost, ljudožderski sagib sahibu je ušao u srpsku&srBsku istoriju umetnosti! Gori smo od sarajevske fikcije Nenada Veličkovića!

Trag, lični pečat o tom ,,sagibu“ moram ostaviti dok Srbija peni u svađama zbog izložbe Marine Abramović.

Naša država je finansirala kanibalizam u 21. veku, postali smo i ljudožderi ne bi li ugodili sujeti natčovečanskog sahiba naviklog da gospodari ljudožderskim plemenima.

Nije mi smešno, nastavljam pisanje ako se neko bude smejao ne osuđujem. Namučeni smo, osiroteli i ako je vid mentalne higijene smeh, neka bude smeh!

Kad se sagneš uvale ti pihtije od ljudskog mesa i ćebad od ljudske kose uz lukavo lukrativnog episkopa Bačke

Slikar, nastavnik na državnom fakultetu Zoran Todorović bio je naša slika elitne umetnosti. Na izložbama servirana je upihtijana ljudetina (ljudsko meso!), direktor Muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu jeo je eksponat. Žuti neoliberalni logor smrti od države imao je još državnim parama podržanih Todorovićevih umetnina, na međunarodnom nivou trajno zabeleženih za PONOSNU istoriju žute srpske umetnosti.

Kad se sagneš uvale ti pihtije od ljudskog mesa i ćebad od ljudske kose uz lukavo lukrativnog episkopa Bačke
Konceptualni umetnik Zoran Todorović i kobila

Bijenale u Veneciji ukrasismo ćebadima od ljudske kose, ne simbolično! Vojska Srbije šišana, beogradski saloni (oko 200) se isto žrtvovaše za tri tone kose od koje fabrika u Prokuplju pravi ćebad.

Ponosni umetnik iznosi cenu NARAVNO u evrima. Proizvodna je 40 evra u Veneciji će biti preko sto. I bi to! ,,Uprava grada Beograda, Ministarstvo kulture Srbije i Kulturni centar Beograda novac otet od osiromašenih poreskih obveznika ulaže u umetnike poput Zorana Todorovića koji pravi sapun od sopstvenog sala, a na Venecijanskom bijenalu izlaže ćebad od ljudske kose“ – bio je pobunjeni glas Dejana Đorića.

Medijski utišan glas da se ne čuje GLASNO, naš mejnstrim je bio za kanalizaciju umesto za čistu, čestitu Srbiju zdravog toka.

Desilo se i da ,,ja čistunac“ od bliske osobKINjE budem na kratko ubačen u kanalizacijski mejnstrim ali se izvukoh, furnuo sam junački ili kukavički ne bih definisao. Ljudsko meso nisam jeo. Crno pivo ispod Čankove afričke zastave, moj ,,Crni bik“ – moja divna cura, nije se ni žalila da joj je dragi alkos.

Kad se sagneš uvale ti pihtije od ljudskog mesa i ćebad od ljudske kose uz lukavo lukrativnog episkopa Bačke

Kad se sagneš uvale ti pihtije od ljudskog mesa i ćebad od ljudske kose uz lukavo lukrativnog episkopa Bačke
Danko B. Marin sa nepoznatom gospođom, gospođicom ili drugaricom

Aaa, da! Izbegoh uparen i pojavljivanje na izložbi o kojoj se pre pričalo (2008.g.), predstavljen u popartističkom maniru Adem Jašari. Ne odoh sa njom da se divim ni u NS, ni u Bg. Pogreših za Beograd, jer je izložba zatvorena pre otvaranja. KiM izbeglica slikar Zoran Čalija mikrofon otima Borki Pavićević otvaračKINjI i kraj! Prethodno jedan posetilac cepa ,,popartističkog“ Adema Jašarija.

Nekako se prekine veza sa osobKINjOM dresiranom za sahibovu političku korektnost, ni crvenu korektnost nisam voleo tako da nije postojala šansa da se novoj prilagodim ma koliko lepu ženšćinu imao pored sebe. Trajala je korektna veza ali bez šanse za hepind ,,holivudski“ ili domaći. Ne zbog nje, zbog prigovora savesti se uključih 2013.g. u ponižavajuću polemiku zbog uklanjanja crteža Danijele Tasić. Crtež predstavlja razapetog čoveka bez lica koji drži novčanice u obe šake…

Poznavao sam neke (vojvođanske separatiste) iz pobunjene levičarske ekipe ali moja priča se nije bavila opštim mestima o slobodi uz neku konkretnu psovku. Direktor KC Novog Sada Fajgelj vidi napad na hrišćanski Novi Sad i PATETIČNI MUČENIK patetično reaguje cenzurom za koju kaže da nije cenzura, pridružuje mu se lukavo lukrativni episkop Bačke Irinej.

Gde je bio Irinej da grešnog Grozdanića opomene 2009. godine?

,,Među izloženima najkontroverznije je Asimilacija – hrana, zapravo pihtije, lepo servirane, sa zelenom salatom, spravljene od ljudskih otpadaka koje su se mogle probati, što je učinio direktor MSUV Živko Grozdanić Gera“- M. Marjanović.

Za vladiku Muzej savremene umetnosti Vojvodine tad nije bio u Novom Sadu? Novi Sad nije u Bačkoj?

Njegovo preosveštenstvo vladika bački Irinej u mešanju u umetnost nije dosledan, zašto ne pokrene kampanju da se odstrani slika Milića od Mačve ,,Čekajući Hrista“? Slika prikazuje samo šake na krstu, nema ostatka tela. Po Jovanu citat ,,Njegova kost se neće prelomiti“ – nije hrišćansko sveto proročanstvo iz Starog zaveta, ispunjenjeno u Novom zavetu? Široka je Milićeva alegorija, šira od lukrativnog lukavog mantijaškog manekena i njegove dosetke!

Kad se sagneš uvale ti pihtije od ljudskog mesa i ćebad od ljudske kose uz lukavo lukrativnog episkopa Bačke

Pri tom mučeničku Vračarsku crkvu je nekanonski živopisao Milić od Mačve – da neće vladika Irinej da je prekreči? Iznutra, naravno…

Opisani sagibi nisu prestali, sagibamo se i dalje zlom neokolonijalnom sahibu.

Nismo usamljeni, strahovita je pljačka Nemačke – naklopila se oblaporna hijena na grčku muku da nemački mediji zgroženo prenose cifre, ne pljačke: RAZBOJNIŠTVA! Merkeluši naš vožd podilazi ispod svake granice dostojanstva.

Budućnost? EU tutorisana Nemačkom… Uh!

Naša nedefinisana opozicija je nesposobna, bedna glib saginjašica i Srbija ponovo ima jednopartijski sistem od EU sahiba nazvan stabilokratija. Žuta banda se podelila u dve kolone, jedna podržava SNS i čini kostur, Đilas i ,,opoziciona“ ekipa su mišići ali atrofirani!

Srpski političko-ekonomski glavni tok je i dalje kanalizacija, gora od Kustine u Andergraundu.

Poklekli smo, sagibe sahibu prave sadašnje vladajuće strukture što i nije tragično… Nego, za ponos je što se živa, blagorodna Srbija ustalasala, podigla zbog izložbe svetske likovne veličine Marine Abramović! Reagujemo na umetnost.

Neće se saginjati ta Srbija posetila izložbu ili ne, živo se prati direktan prenos smrti telesne umetnosti.

Svetski trend se gasi pred našim očima, ko zna – možda uspemo i neokolinijalnog sahiba da sredimo: glogov kolac nam nije nepoznat.

Imamo svetsko autorsko pravo na njega. I performans!

Danko B. Marin

Novinar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Next Post

Trifunović prozvao Oliveru Jovićević da je prostitutka od 150 evra, PSG osudio svog predsednika

sri okt 16 , 2019
Trifunović prozvao Oliveru Jovićević da je prostitutka od 150 evra, PSG osudio svog predsednika “Emisija koju vodi urednica emisije Upitnik na RTS-u Olivera Jovićević postoji da ne bi radila na […]
Trifunović prozvao Oliveru Jovićević da je prostitutka od 150 evra, PSG osudio svog predsednika

Klikom na reklamu donirate rad sajta Novinar.rs. Hvala.

Tabloid – N

Novinar.rs

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 15 seconds